Nevladine organizacije se umnožavaju širom sveta i mahom su posvećene rešavanju humanitarnih, socijalnih i obrazovnih problema u siromašnim društvima. U prvom od dva napisa, tražimo odgovor na pitanje da li su one ”savest čovečanstva“ kako ih nazivaju njihovi pobornici, ili ”marionete“ stranih režima, kako ih definišu njihovi kritičari.
Tokom proteklih nekoliko godina nevladine organizacije niču kao pečurke posle kiše: u Indiji ih, kažu analtičari, ima oko milion, u Rusiji 400 hiljada, sve više ih ima i širom Afrike, a u SAD postoji oko 2 miliona nevladinih i neprofitnih organizacija. Stručnjak Pamela Al iz američkog Instituta za mir smatra da nevladine organizacije pospešuju gradjansko društvo.
“Pomažu gradjanima da se čuje njihov glas, da snose odgovornost za način na koji njihovo društvo funkcioniše i da na organizovan način komuniciraju sa svojom vladom.”
S tim gledištem se slaže i predsednik organizacije ”Junajted vej of Amerika“
“Njihov rad suštinski doprinosi zdravijem društvu, valjanoj upravi, dobrom poslovnom okruženju koje nudi radna mesta i porastu voluntarizma.”
Organizacija ”Junajted vej of Amerika“ -- jedna od najstarijih volonterskih organizacija u SAD koju su osnovali dva svetštenika i jedan rabin -- saradjuje sa poslovnim sektorom i verskim liderima u nastojanjima da ukaže na najkritičnije potrebe društva, kaže Galager:
“Može to da bude obrazovanje, obezbedjenje pristupačnih stanova ili lečenje mladih od narkomanije. Saradjuemo sa raznim društvenim segmentima kako bismo definisali strategiju za rešenje datih problema. Prikupljamo sredstva kojima onda finansiramo te projekte i programe.”
Medjutim, volonterske organizacije su često meta kritike kada prihvataju velike donacije iz pojedinih izvora ili iz državnih budžeta, ukazuje analitičar instituta Kejto, Džastin Logan:
“U proteklih 10 - 15 godina raste uloga organizacija koje ja ne bih nazvao nevladinim već kvazi nevladinim organizacijama. Stoga ljudi s razlogom mogu da se upitaju da li bi neka institucija radila na unapredjenju vrednih ciljeva čak i ako su oni suprotni američkim interesima u inostranstvu.”
Ipak, mnogi eksperti ukazuju da se nevladinim organizacijama sa dobrom reputacijom uvek može više verovati nego vladama. Mada nevladine organizcije nemaju ovlašćenja da donose političke odluke na medjunarodnom planu, neke od njih -- kao što su Amnesti internašenel, Hjuman rajts voč i Lekari bez granica -- imaju veliki uticaj na medjuanrodnu politiku o kojoj su svojevremeno odlučivale isključivo vlade.