Američki državni sekretar Kondoliza Rajs naredne nedelje ponovo putuje na Bliski istok radi razgovora sa izraelskim i palestinskim liderima. Američki zvaničnici izražavaju nadu da će blisko istočna mirovna nastojanja oživeti mada su palestinske teritorije sada podeljene izmedju Hamasa i Fataha.
Stvari su se izmenile na Bliskom istoku od kako je Kondoliza Rajs tamo bila u martu. Nakon vojne akcije Hamasa, pala je vlada nacionalnog jedinstva a palestinska teritorija podeljena tako što Gazu kontroliše Hamas dok Zapadnu obalu kontroliše pokret Fatah palestinskog predsednika Mahmuda Abasa. U Izraelu, bivši premijer i novi lider Laburističke stranke Ehud Barak pridružili su se koalicionoj vladi premijera Ehuda Olmerta - što znači da će Barak možda pokušati da od Olmert poreuzme svoj nekadašnji položaj. Oživljavanje bliskoistočnog mironvnog procesa, kažu analitičari, nije priroritet ni Izraelaca ni Palestinaca.
Medjutim, američki funkcioneri ističu da su sada vladaju bolji uslovi nego u bilo kom trenutku novije prošlosti. Oni dodaju da će sekretar Rajs pokušati da izvrši pritisak na obe strane da postignu regionalni sporazum, s obzirom da Mahmud Abas nije više u vladi nacionalnog jedinstva, kojom je dominirao Hamas, dok je Ehud Olmert uveren u bar kratkoročnu stabilnost svoje vlade. Daud Kutab koji predaje medijske nauke na jerusalimskom Al Kads univerzitetu kaže:
”Voleo bih da Kondoliza Rajs i medjunarodna zajednica ne koriste odnose sa palestinskim vlastima da bi vršile pritisak na Abasa. Da li bi on trebalo, ili ne, da se izmiri sa Hamasom neka to ostane unutrašnji palestinski problem. Medjunarodna zajednica treba da se koncentriše na pronalaženje načina za okončanje 40 godina okupacije. To je najveći problem pred nama i mislim da bi bilo bolje da se Dr. Rajs koncentriše na to.“
Ašer Arian, visoki saradnik Izraelskog demokratskog instituta i profesor na Univerzitetu grada Njujorka, kaže da se izraelska vojska protivi ublaženju bezbednosnih restrikcija na Zapadnoj obali te da Ehud Olmert takodje mora da uveri svoje koalicione partnere da se slože sa svim američkim ciljevima ili suštinskijim sporazumima.
”Reč je svakako o zabrinutostima vojske, jer ona nije voljna da ublaži bezbednosne mere. Tu je takodje briga povodom koalicije. Olmert vlada potencijalno nestabilnom koalicijom i imaće problema ako na bilo koji način povredi osetljivosti svojih partnera. Ključno pitanje u svakom budućem sporazumu jeste da li će predloge odobriti koaliciona vlada, Kneset i šire javno mnjenje.“
Prema Arianu, postoji još jedan faktor koji komplikuje nastojanja državnog sekretara: administracija predsednika Buša biće na vlasti još 18 meseci, a istorija pokazuje da američke administracije ne postižu veliki napredak na Bliskomn istoku pri kraju mandata. Posle posete državnog sekretara, Kondolize Rajs, na Bliski istok utuje bliskoistočni izaslanik, bivši britanski premijer, Toni Bler, a nakon nejga i delegacija Arapske lige.
Ta delegacija će apelovati na izrealske lidere da ozbiljno razmotre arapsku mirovnu inicijativu, koja predvidja da arapske države priznaju Izrael u zamenu za izraelsko povlačenje na granice iz 1967. što je Izrael odbacivao u prošlosti. Arapski umerenjaci i mnogi Palestinci sada kažu da je vreme da Izrael sklopi mirovni sporazum sa Mahmudom Abasom i time pokaže Palestincima da postoji alternativa Hamasu. A taj korak bi sprečio dalje jačanje Hamasa na Zapadnoj obali.