Linkovi

Buš: Mi, koji verujemo u pobedu, vidimo zadovoljavajući napredak u Iraku


Izveštaj predsednika Buša Kongresu, kojim se ocenjuje napredak na osnovu 18 postavljenih ciljeva za uspeh u Iraku, smesta je izazvao kontroverzu, jer su se i sledbenici i protivnici predsednikove politike fokusirali na odredjene tačke da bi opravdali sopstvena gledišta.

Predsednikovim izveštajem se daje iračkoj vladi prelazna ocena za osam standarda, nezadovoljavajuća za još osam, i mešovita za dva. Predsednik Buš kaže da je od samog početka znao da će izveštaj uzburkati strasti na obe strane u debati koja se vodi u kongresu i javnosti o novoj strategiji povećanja trupa, koju je najavio u januaru.

”Oni, koji veruju da je bitka u Iraku izgubljena, verovatno će ukazati na nezadovoljavajući rad iračke vlade na planu izvesnih političkih ciljeva. Mi, koji verujemo da u Iraku mora i može biti odneta pobeda, vidimo zadovoljavajući napredak u bezbednosnom domenu koji je razlog za otpimizam.“

Predsednik je ispravno predvideo. Antiratni aktivista Moira Vilan iz ”Nacionalne bezbednosne mreže“ kaže:

”Čak i ciljevi koji su postignuti do zadovoljavajuće mere ne ukazuju na bilo kakav istinski uspeh u Iraku. Sveukupna poruka je da je povećanje trupa kompletni promašaj.“

Medju zadovoljavaća ostvarenja spadaju formiranje odbora za evaluaciju iračkog ustava, sprečavanje stvaranja utočišta za pobunjenike, napredak na planu zakona za formiranje polu-autonomnih regija i obezbednje tri borbene brigade - odnosno oko 10 hiljada vojnika - za bezbednost u Bagdadu. Medjutim, ”Nacionalna bezbednosna mreža“ osporava tvrdnje taj napredak, kako kaže Ilan Goldenberg, istraživač koji sastavlja izveštaj za proveru činjenica u predsednikovom dokumentu.

”Oni su doveli tri brigade, ali su one bile loše obučene, sa nedovljnim ljudstvom, verovatno sa 50 do 70 posto kapaciteta. Postoje brojni izveštaji da bezbednost u Bagdadu nije ostvarena zbog nedovoljnog ljudstva.“

Goldenberg i drugi anti-ratni aktivisti takodje naglašavaju oblasti u kojima je i sam predsednik priznao da iračka vlada nije zadovoljavajuće ocenjena. To je pre svega, pomanjkanje progresa na donošenju ključnih zakona o podeli zarade od nafte i ublaženju striktne zabrane bivšim pripadnicima stranke Baas da učestvuju u procesu oporavka zemlje, potom propust da se okonča političko mešanje u vojne odluke, izostanak čvrste ruke u suočavanju sa brojnim sektaškim grupama i neispunjeno obećanje o povećanju broja iračkih jedinica koje su u stanju da operišu nezavisno. Pa ipak, predsednikovi sledbenici naglašavaju teškoće u postizanju tih ciljeva u sred rata i tvrde da bi njegovoj strategiji i najnovijoj ofanzivi trebao pružiti više vremena. Medju njima je i Brajan Darling iz Heritidž fondacije:

”Važno je pedsedniku dati više vremena. Reč je o ratu sa neprijateljem koji je veoma sposoban i koji bi mogao da bude opasan po Sjedinjene Države na našem terenu.“
Darling ističe da američki generali u Iraku postižu napredak i da traže više vremena, te smatra da ih treba poslušati. Ne iznenadjuje da je slično gledište izrazio i Lindzi Grejem, jedan od senatora koji je postojano uz predsednika :

”Dve tri godine apelovali smo za promenu strategije. Sada je imamo i nova strategija funkcioniše. Bila bi greška promeniti je kad počinje da daje rezultate.“


Medjutim, lider demokratske većine u Senatu, Heri Rid, smatra da je rat izgubljen i apeluje za još jednu promenu strategije:

”Kurs u Iraku treba da menjamo sada, a ne u septembru. Previše puta u poslednjih četiri ipo godine smo čuli da je zabeležen napredak, a konkretan napredak nije postignut.“

Predsednikov naredni izveštaj treba da bude izdat u septembru i svi se slažu da bi on morao da odrazi znatniji napredak u Iraku. U suprotnom, mogao bi biti izvršen veći pristisak na administraciju za povlačenje trupa što bi, kako predsednik i mnogi vojni funkcioneri smatraju, bilo preuranjeno i dovelo do katastrofe u Iraku, a možda čak i do regionalnog rata.

XS
SM
MD
LG