Linkovi

Svedok: Lider mudžahedina mi rekao da su pod vodjstvom Armije BiH


Prvi svedok optužbe na sudjenju Rasimu Deliću pred Haškim tribunalom, britanski novinar Endru Hog potvrdio je danas da mu je u leto 1992. vodja mudžahedina u Bosni rekao da se oni bore pod vodjstvom i kontrolom Armije BiH.

General Delić koji je od leta 1993. bio komandant Glavnog štaba ABiH, optužen je za zločine mudžahedina iz sastava Trećeg korpusa te vojske nad hrvatskim i srpskim zarobljenicima i civilima 1993-95. u centralnoj Bosni. U četiri tačke optužnice, na teret mu se stavljaju ubistva, silovanje i okrutni postupci. Svedok Hog, koji je 1992. radio za londonski Tajms, opisao je u sudnici kako je u leto te godine u okolini Travnika pronašao Abu Abdelaziza, vodju mudžahedina, i zatražio mu intervju. Po rečima svedoka, Abdelaziz je pristao, uz uslov da to odobri lokalna komanda ABiH.

Tokom intervjua, čiji su audio snimak tužioci pustili u sudnici, Abdelaziz je na engleskom jeziku izjavio da se u Bosni protiv Srba bori izmedju 500 i 1.000 mudžahedina, većina sa iskustvom iz "džihada" u Avganinstanu. Za mesec dana ratovanja, kako je rekao, izgubio je osam boraca.

"Mi smo pod vodjstvom i kontrolom muslimanskih snaga. Mi mudžahedini nismo predvodnici, nego delujemo pod njihovim vodjstvom i kontrolom", kazao je Abdelaziz, napominjući da je prethodno vodio "sveti rat" u severnoj Africi, Kašmiru, na Filipinima i "šest godina" u Avganistanu.

Precizirao je da su njegovi borci iz islamskih i arapskih zemalja, sa severa Afrike, iz Pakistana, ali i "državljani Engleske, Nemačke i Albanije". Po njegovim rečima, mudžahedini su došli u Bosnu da "brane Muslimane koje ubijaju samo zato što su Muslimani". Na Hogovo pitanje da li se mudžahedini bore za uspostavljanje islamske republike u BiH, Abdelaziz je odgovorio da odluku o tome prepušta bosanskom narodu.

"Džihad nije borba za islamsku zemlju, već za mir za muslimane", kazao je vodja mudžahedina britanskom novinaru.

Abdelaziz je za Tajms izjavio da je, osim džihada, cilj mudžahedina u BiH bio i da lokalnom muslimanskom stanovništvu - koje je, po njemu, tokom komunističkog doba udaljilo od osnova vere, na primer, uzimanjem alkohola - ponude "snažan, oštar islam". To je, po njegovoj oceni, naišlo na dobar prijem, naročito kod žena. "Lokalni muslimani priznaju da se ovo dogadja zato što su se udaljili od islama", rekao je lider mudžahedina u leto 1992. novinaru Hogu. U nastavku sudjenja, svedoka Hoga unakrsno će ispitati branioci generala Delića.

Optužnica tereti Delića za ubistvo i ranjavanje više zarobljenih vojnika Hrvatskog veća odbrane koje su 8. juna 1993. godine, na dan kada je on postavljen za komandanta Glavnog štaba ABiH, u selu Maline kod Travnika počinili mudžahedini iz sastava Trećeg korpusa ABiH. General Delić je optužen i za brutalno ubistvo trojice pripadnika Vojske Republike Srpske, od kojih je jednom odsečena glava, te okrutno postupanje prema drugim srpskim vojnicima koje su u okolini Zavidovića u julu 1995. zarobili mudžahedini.

Deliću se na teret stavlja i smrt oko 60 srpskih vojnika zarobljenih pošto su 11. septembra 1995. trupe pod njegovom komandom zauzele Vozuću na planini Ozren. Zarobljenici su odvedeni, a zatim su nestali i smatraju se mrtvim. Tadašnji komandant Armije BiH odgovoran je, prema optužnici, i za teško maltretiranje i silovanje tri Srpkinje u logoru Kamenica. General Delić se dobrovoljno predao Haškom tribunalu u februaru 2005. godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio je da nije kriv. U maju 2005. pušten je na privremenu slobodu u Sarajevo, sa koje se pretprošle nedelje vratio u pritvor Tribunala u Sheveningenu.

XS
SM
MD
LG