Linkovi

Nedavno objavljena dokumenta CIA-e relevantna za današnje događaje


Skidanje vela tajnosti sa dokumenata o kršenjima zakona od strane američkih obaveštajnih službi bacilo je svetlo na neke mračne delove istorije američke Centralne obaveštajne agencije. Većina informacija, od kojih su neke stare i 30 godina, već su bile poznate javnosti.

Obaveštajni stručnjaci kažu da objvaljena dokumenta, poznata kao ”porodični nakit,“ pružaju uvid u ”jedno drugo vreme, i jednu veoma drugačiju agenciju.“ Ali Dejvid Baret, istoričar špijunaže sa univerziteta Vilanova, kaže da su se neke stvari održale do danas:

”Mislim da ima sličnosti. Jednoga dana osvrnućemo se na period od nekoliko godina posle 11. septembra 2001, i videti da je i tada bilo kršenja zakona. U ovom trenutku to nas najviše asocira na početak Hladnog rata, odnosno na period pre ”porodičnog nakita.“

Gotovo 700 stranica raznih dokumenata sadrže detalje o sumnjivim, a u mnogim slučajevima moguće i nelegalnim aktivnostima CIA-e, Federalnog istražnog biroa i Nacionalne bezbednosne agencije, 50-tih, 60-tih i 70-tih godina. Među njima su planovi za atentat na Fidela Kastra, praćenje domaćih političkih disidenata, otvaranje privatne pošte i elektronsko prisluškivanje američkih novinara. Mnoge informacije o ”porodičnom nakitu,“ objavio je Njujork tajms, još decembra 1974., podstakavši dve kongresne istrage i jednu predsedničku komisiju naredne godine. Veliki delovi sada objavljenih dokumenata ostali su cenzurisani. Ejmi Zigart, profesorka javne politike i stručnjak za obaveštajne agencije, sa Univerziteta države Kalifornije, u Los Anđelesu, kaže da je i danas, kao ranije, važno kako predsednik koristi moć obaveštavajnih agencija.

”Demokrate i republikanci, Hladni rat, terorizam... sve to nije važno. Svi predsednici padaju u iskušenje da pređu granicu onoga što većina Amerikanaca smatra za dozvoljeno. Postoji neprestana nesaglasnost između onoga što predsednici smatraju da je dozvoljeno u procesu zaštite nacionalne bezbednosti i onoga što većina Amerikanaca smatra kršenjem osnovnih građanskih sloboda. To se događalo šezdesetih godina pa se događa i danas.“

Pomenute istrage o ”porodičnom nakitu“ dovele su do reformi, uključujući osnivanje stalnih kongresnih odbora za nadgledanje obaveštajnih aktivnosti. Brit Snajder, savetnik jedne senatske istražne komisije iz 1975. godine kaže da je to nadgledanje vremenom popustilo:

”Mislim da je u novije vreme nastao period u kome se nije strogo gledalo na obaveštajnu zajednicu i ono što ona radi. To je trajalo možda desetak godina. Ali mislim da je sada počelo da se menja. Mislim da su oba odbora sada aktivnija i da se vraćaju na ono što su nekada bili.“

Profesorka Ejmi Zigart pozdravila je objavljivanje ”porodičnog nakita“ rekavši da je to odavno trebalo da se dogodi. Ali ona kaže da obaveštajna zajednica drži u sefu još mnogo toga što bi trebalo predstaviti javnosti:

”Mislim da bi trebalo da pazimo da ne prenaglimo u čestitkama na njenoj otvorenosti. Ima još mnogo toga što bi moglo da rasvetli ono što je dovelo do 11. septembra 2001. i to kako bismo mogli da poboljšamo prikupljanje obaveštajnih podataka.“

”Porodični nakit“ pruža obrise slike kako su CIA i Nacionalna bezbednosna agencija sprovodili elektronska praćenja i prisluškivanja pre više decenija. Bela kuća i Kongres trenutno se glože oko dokumenata i elektronske pošte o nezakonitim elekstronskim prisluškivanjima koje je Bušova administracija naredila Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji posle 11. septembra 2001. godine.

XS
SM
MD
LG