Linkovi

Politika SAD prema pritvorenicima izložena pravnoj i političkoj kritici


Politika administracije predsednika Buša u vezi sa tretmanom osumnjičenih terorista, pretrpela je nekoliko pravnih udaraca. Međutim, uprkos javnoj kritici i izvesnim zastojima, administracija od te kontroverzne politike ne odstupa.

Neposredno pošto je Al Kaida naletela avionima na kule Svetskog trgovinskog centra 11. septembra 2001, predsednik Buš je jasno stavio do znanja kako gleda na te napade.

”Jučerašnji namerni i smrtonosni napadi na našu zemlju su daleko više od pukih činova terorizma. To su ratni činovi“, rekao je predsednik.

Ta oštra izjava je pokrenula kontroverznu novu politiku koja je dovela osumnjičene teroriste zarobljene na američom tlu i u inostranstvu, u pravno nepostojeći svet, u kojem nisu ni ratni zarobljenici niti krivični prestupnici. Nazvani su ”nezakonitim neprijateljskim borcima”.

Mnogi su potom prebačeni u objekat podignut u američkoj vojnoj bazi u Zalivu Gvantanamo na Kubi, bez prava na takozvani habeas corpus, odnosno prava da na nekom američkom civilnom sudu, dovedu u pitanje taj pritvor. Ako bi im se uopšte sudilo, to bi se odigralo pred vojnom komisijom gde bi imali manju pravnu zaštitu od one koju obezbeđuje tradicionalni sud. Bivši zamenik pomoćnika sekretara za pravosuđe, Džon Ju, u administraciji predsednika Buša glavni tvorac politike prema pritvorenicima, kaže da ratni uslovi zahtevaju drugačije pravne norme za osumnjičene teroriste.

”Kad čujete tvrdnje da bi svi neprijateljski borci u Zalivu Guantanamo trebalo da imaju advokata i pravo na habeas corpus, treba istaći da je zaista teško primeniti civilne ideje na pravdu u vojnom sistemu“, kaže Ju.

Judžin Fidel, advokat i predsednik Nacionalnog instituta za vojno pravosuđe, kaže da je terorizam krivično delo i da bi trebalo da bude tretiran kao bilo koji drugi zločin.

”Smatram da su okružni i federalni sudovi dragulj u kruni našeg pravosudnog sistema i da ne bi trebalo da se oslanjamo na bilo koje drugo pravosuđe. Po meni, vojne komisije su neka vrsta veštačkih dragulja u kruni. Zašto biste koristili veštačke, kad imate prave dragulje“, pita Fidel.

U vezi sa ispitivanjem osumnjičenih terorista se vodi žustra debata o tome šta predstavlja torturu. Dejvid Rivkin, bivši službenik Sekretarijata za pravosuđe u administracijama Ronalda Regana i Buša starijeg, ponavlja tvrdnju sadašnje administracije da Sjedinjene Države ne pribegavaju torturi. Ipak, on se zalaže i za određenu širinu u ispitivanju pritvorenika.

”Tvrdnja da su odobreni torutra ili surovi, nehumani i degradirajući tretman, jednostavno nije istinita. Mi govorimo o nivou stresa koji je ispod toga. Iskreno, nivo stresa se ne razlikuje mnogo od taktike dobrog i lošeg policajca ili onoga što ljudi prolaze u osnovnoj vojnoj obuci. Međutim, nije u pitanju ništa strašno, ništa mučno“, tvrdi Rivnik.

Ali Bret Mikam, advokat koji zastupa neke od pritvorenika u Gvantanamu, ističe da su neki njegovi klijenti bili podvrgnuti, kako kaže, mučenju u jednom američkom objektu u Avganistanu pre no što su prebačeni u Gvantanamo.

”Takozvani ”tamni zatvor“ je jedan od prvih tajnih pritvoreničkih centara CIA-e. To je pakao pod zemljom, bez svetla. Privorenici su po tri dana visili na lancima i okovi im nikada nisu skidani. Tu su, mislim, provodili oko dve nedelje. Tu po ceo dan svira zaglušujuća muzika“, objašnjava Mikam.

Džon Ju priznaje da su pojedini pritvorenici bili loše tretirani, ali tvrdi da to nije bila opšta praksa administracije.

”Bilo je grešaka i zloupotrebe u tretiranju zatvorenika. Međutim, ne mislim da je to rađeno sistematski. Takve slučajeve, ako ih je bilo, treba istražiti. Ali to ne znači da su svi pritvorenici u američkom pritvornom centru zlostavljani”, kaže Džon Ju.

Šta god da je istina u mračnom svetu osumnjičenih za terorizam, Judžin Fidel kaže da su predstave o američkoj politici prema pritvorenicima potkopale vašingtonsku argumentaciju u kritikovanju kršenja ljudskih prava na drugim mestima.

”Dopada nam se kad možemo da držimo lekcije drugima, kad smatramo da se oni ponašaju neprimereno, ali moramo i sami da se preispitamo. I ako, kad sve izađe na videlo, naše ponašanje ne prođe taj test, onda moramo da promenimo pesmu“, kaže Fidel.

O pitanjima koja okružuju pritvaranje i tretman osumnjičenih terorista se i dalje raspravlja na sudovima. Džon Ju ističe da je jedan broj skeptičnih sudija zadao pravne udarce administraciji predsednika Buša.


”Nažalost, što smo dalje od 11. septembra 2001, što administracija beleži veće uspehe, to više sudija dovodi u pitanje dalju potrebu za tim merama”, kaže Džon Ju.

Konačnu reč će ipak dati Vrhovni sud. Ali dok se ovaj slučaj polako penje na lestvici pravosuđa, pritvorenici čame u pritvoru - bez izvesnosti.

XS
SM
MD
LG