Na jugu Afrike su neke od najlepših plaža na svetu, koje svake godine privlače milione turista. Serija fatalnih napada ajkula, tokom 1940-ih, na području Durbana, primorala je lokalne vlasti da postave mreže za zaštitu kupača od ajkula. To je svelo broj ozbiljnih napada ajkula na gotovo nulu, ali zaštitne mreže istovremeno uništavaju bezopasne morske vrste, od kojih su neke i ugrožene.
Dok se sunce nad Durbanom diž, direktor Odbora za ajkule, Džeremi Klif i njegovi saradnici, isplovljavaju čamcem iz luke. Odbor je 45 godina štitio milione kupača i surfera od ajkula, koje bujaju u ovim vodama bogatim hranom. Mreže su dugačke 200 – 300 metara i postavljene su 400 metara od obale. One štite četrdesetak kilometara najposećenijih plaža na ovom području. Smanjile su broj težih napada ajkula od 1940-ih, praktično na nulu. Direktor Klif kaže da su mreže duboke svega šest metara, tako da ne deluju kao prepreka i ne sprečavaju morske životinje da priđu obali.
«Mreže za ajkule su jednostavno sredstvo za ribarenje. Ako bi ajkula provela mnogo vremena u blizini obale, više je nego verovatno da će da naleti na mrežu i da se uhvati», kaže Klif.
Održavanje mreže je veliki posao. Svaka mreža se svakodnevno kontroliše, a svake dve nedelje mora da se zameni i očisti. Uzburkano more može da ošteti mrežu i odnese je. Ali najnovije primedbe dolaze od boraca za zaštitu životne sredine, koji tvrde da mreže isto tako ubijaju životinje koje nisu opasne za ljude. U drugim obalskim regionima, kao što je Kejptaun, mreže protiv ajkula se ne koriste.
«Hvatamo i životinje kao što su delfini ili kornjače. Naravno, to ne želimo. Zbog toga smo uveli niz mera – da bismo smanjili, kako kažemo, uzgredni ulov, ulov životinja koje nam nisu na meti», kaže Klif.
Da bi se smanjio taj uzgredni ulov, Odbor za ajkule je na nekim područjima umesto mreža postavio konopce sa plovcima. To su zapravo plutače sa konopcima i velikim udicama kojima se hvata samo velika riba. Naučnici eksperimentišu i sa elektronskim uređajima koji odbijaju ajkule i napravama koje upozoravaju delfine na mrežu. Ipak, Klif kaže da se odbor našao na sredokraći između protivnika i pristalica programa.
«Filozofija nam je sasvim jednostavna, jer smatramo da ljudi koji dolaze na mali deo obale imaju pravo da budu zaštićeni od napada ajkula. Naravno, učinićemo sve što je moguće da uticaj na životnu sredinu svedemo na najmanju moguću meru», kaže Klif.
Sve životinje koje se uhvate žive u mrežu, obeleže se i oslobode. Mrtve se donose u centar gde se proučavaju i koriste za nastavu, kao što je ova secirana ajkula koju proučavaju đaci u lokalnim školama.
Ljudi pomoću ovog programa uče o ponašanju ajkula. Nauče da pre svega treba da izbegavaju plivanje tokom noći ili u svanuće – kada se ajkule hrane. Zadatak Odbora za ajkule je da zaštiti ljude i turističku industriju. U isto vreme, on treba da podstakne bolje razumevanje ovih divnih, mada ponekad opasnih morskih bića.
