Predsednik Buš je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da predstojeći vikend provede na imanju porodice Buš u Kenebankportu u državi Mejn. Sastanak na usamljenom imanju u prijatnom ambijentu na obali okeana, treba da smanji najnoviju zategnutost Rusije i Sjedinjenih Država.
U današnem izdanju ruskog lista «Izvestija», više od polovine stranice je posvećeno ne samo sastanku Buš-Putin, nego i uticaju koji bi sama lokacija mogla da ima na razgovore. U članku, dopunjenom fotografijom kuće porodice Buš, navodi se da je Buš Stariji ispričao da je bivša prva dama Barbara Buš sugerisala sinu, sadašnjem predsedniku, da pred gostima ne stavlja noge na sto. Taj detalj se koristi da bi se nagovestilo da je porodično imanje neutralna teritorija, za razliku od predsednikovog ranča u Teksasu ili Kemp Dejvida, predsedničkog odmarališta u Merilendu. «Izvestija» ukazuje da su te lokacije «iscrple svoju pozitivnu sliku», isto kao što su američko-ruski odnosi napravili negativan zaokret. Aleksandar Hramčehin, direktor istraživačkog odseka moskovskog Instituta za političku i vojnu analizu, izjavio je za Glas Amerike da dva predsednika gaje nadu da će sprečiti dalje pogoršanje odnosa.
Hramčehin ukazuje da oba predsednika, zbog lične veze, ne žele da upropaste rusko-američke veze. Analitičar podseća da su lične veze predsednika Buša i Putina doskoro bile dobre. Očekuje se da će prioritet na programu sastanka Buš-Putin imati američki plan da postavi protivraketni sistem u Poljsku i Češku. Vašington tvrdi da je sistem zamišljen kao odbrana od mogućeg napada Irana. Kremlj tvrdi da sistem ugrožava rusku bezbednost. Aleksandar Hramčehin za sada odbacuje takva strahovanja, ali kaže da bi sistem kasnije mogao da se pretvori u ofanzivni instrument protiv Rusije. Analitičar takođe pomišlja da je moguće da lideri u Kremlju koriste pitanje tih raketa da bi se održali na vlasti.
Hramčehin kaže da to pitanje može da se koristi i za propagandu. Drugim rečima, prestaćemo da pričamo o vašim raketama, ako vi prestanete da pričate o našoj demokratiji. A demokratizacija Rusije jeste nešto što izaziva pažnju Vašingtona. Visoki američki zvaničnici ističu pritisak Kremlja na nevladine organizacije u Rusiji, kao i na nezavisne medije i političke partije.
Još jedno pitanje o kojem će biti reči u Kenebankportu je Kosovo. Vašington podržava predlog Zapada da se Kosovu da nadzirana nezavisnost. Moskva se tome se protivi. Pojedini analitičari kažu da Kremlj hoće da izbegne uvođenje presedana međunarodno nadgledane nezavisnosti, koju bi mogli da zatraže i neki od ruskih regiona koji teže otcepljenju. Neizvesno je da li će ijedno od tih pitanja biti razrešeno u Kenebankportu. U listu «Izvestija» se ukazuje da sastanak prvenstveno i nije planiran da bi se razrešili problemi, nego da bi se umanjila zategnutost koja ih okružuje. Aleksandar Hramčehin kaže da bi - s obzirom na loše stanje odnosa - uspehom trebalo da se smatra i sama činjenica da se dva predsednika sastaju.