Linkovi

Očekuje se da će se broj ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti učetvorostručiti


Očekuje se da će se broj ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti učetvorostručiti do 2050. godine. Istraživači sa medicinskog fakulteta univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru, u Merilendu, kažu da će se do tada kod 106 miliona ljudi širom sveta razviti ta bolest.

Oni ocenjuju tu situaciju kao «globalnu epidemiju» i navode da će 43 odsto obolelih, u 2050.-toj zahtevati visoki nivo nege. Istraživanje je pokazalo da će se najveće poveanje broja obolelih od Alchajmera pojaviti u Aziji, gde trenutno živi skoro polovina ukupnog broja obolelih pacijenata. Ti statistički podaci i bolno posmatranje voljenih osoba kako tonu u bolest, navodi sve više ljudi da preuzme sve što mogu kako bi sprečili početak Alchajmerove bolesti.

Istraživači sa univerziteta Kalifornije kažu da ljudski mozak počinje da pokazuje znake starenja još u ranim dvadesetim godinama. Oni procenjuju da je samo jedna trećina faktora koji utiču na memoriju i dugotrajno zdravlje mozga, genetički predodredjena.

Ova ilustracija pokazuje kako promene na mozgu oštećuju moždane ćelije i izazivaju gubitak memorije.

Istraživači naglašavaju da je većina faktora koji utiču na zdravlje mozga u stvari pod našom kontrolom, poput životnog stila i ličnog zdravlja. Oni navode da mnogi Amerikanci ove informacije shvataju veoma ozbiljno kako bi poboljšali opšte stanje svog mozga. U takozvanim teretanama za mozak, ljudi se bave vežbama za mozak uz pomoć kompjuterskih programa. Mnogi Amerikanci, kao što je Nensi Levit posmatrali su kako njihovi roditelji i drugi članovi porodice pate od Alchajmera.

«Više se plašim toga nego saobraćajne nezgode ili nečeg drugog tako strašnog».

Zato se ona upisala na časove za memoriju kod doktora Gerija Smola, sa univerziteta Kalifornije u Los Andjelesu.

«Ukoliko naučite odredjene tehnike za memoriju, poboljšaćete svoje pamćenje – ne samo kratkoročno, već i za period od četiri do pet godina».

Drugi stručnjaci za starenje kažu da ne morate da odlazite u teretane za mozak ili koristite tehniku koja šalje neuro-talase za vežbanje vašeg uma. Doktor Dejvid Lauenstin.

«Nema podataka ili naučnih dokaza koji nagoveštavaju da su ti programi efikasniji od drugih alternativa kao što su anagrami ili ukrštene reči».

Mnogi ljudi se upisuju na programe za treniranje mozga zato što su uplašeni.

«Trudim se da sačuvam sopstveni život, čineći ga dužim i boljim,» kaže Nensi Levit.

Doktor Lauenstin naglašava da pacijenti mogu da uče veštine koje su smislene i da one mogu da se održavaju. Veštine, kao što je ponovno učenje imena uobičajenih stvari. To ne može da zaustavi bolest, ali može da omogući pacijentima sa Alchajmerom da duže ostanu sposobni.

Povezani članci

XS
SM
MD
LG