Linkovi

Ruski energetski gigant Gazprom planira izgradnju gasovoda do Italije


Ruski državni gasni monopol Gazprom i italijanska energetska kompanija ENI objavili su plan za izgradnju gasovoda ispod Crnog mora, preko Bugarske do Italije. U italijanskim novinskim izveštajima kaže se da će izgradnja gasovoda nazvanog Južni tok koštati možda 15 milijardi dolara. Dve kompanije podeliće troškove polaganja cevovoda dugog 900 kilometara po dnu Crnog mora do Bugarske, a zatim dalje na zapad - ili preko Grčke ili preko Srbije i Hrvatske. Energetski analitičar iz Minhena, Vladimir Sokor, kaže da Gazprom učvršćuje svoj položaj vodećeg snabdevača zapadnoevropskog tržišta:

”Ovaj dogovor je nastavak politike Gazproma za osvajanje tržišta i infrastrukture u Evropi. Gazprom pobeđuje u toj trci i nadmetanju protiv zapadnih interesa.“

Italija je drugi po veličini kupac Gazpromovog gasa u zapadnoj Evropi, posle Nemačke. Sokor kaže da će Južni tok, ako bude izgrađen, predstavljati snažan udarac za alternativni gasovod Nabuko, koji bi uz podršku zapadnih zemalja trebalo da bude izgrađen od centralne Azije, preko Turske, do zapadne Evrope, zaobilazeći Rusiju. Iako je već nekoliko godina u planu, Nabuko još nema finansijsku konstrukciju. Prošlog meseca nanet mu je dodatni udarac kada su Kazahstan i Turkmenistan potpisali sporazum sa Rusijom o novom gasovodu za prenos gasa iz te dve zemlje ka zapadu, preko Rusije. Vladimir Sokor kaže da Gazprom na sličan način proširuje kontrolu nad izvozom gasa iz centralne Azije.

”To znači da će Gazprom moći da kroz Južni tok i druge gasovode u Evropi pumpa gas iz Turkmenistana i Kazahstana pod prividom da je to ruski gas.“

Postoji zabrinutost da je sa uvozom od 40 odsto zapadna Evropa sve više zavisna od ruskog gasa. Uprkos tome, nekoliko zemalja, uključujući Nemačku, Italiju, Grčku, Bugarsku i Mađarsku, nestrpljivo teži proširenju veza sa Gazpromom, najvećim proizvođačem gasa u svetu, koji je pod direktnom kontrolom Kremlja. Direktor Mreže za evroazijske političke studije u Moskvi, Vitalij Mekušev, kaže da poslovanje Gazproma još nije transparentno kao poslovanje zapadnih korporacija:

”Slažem se da bi ruske kompanije trebalo da budu više transparentne, posebno Gazprom. U tome bi zaista trebalo da napreduju.“

U smislu vrednosti svojih deonica na tržištu, Gazprom je treća po veličini kompanija u svetu. Ali njegov predsednik, Aleksandar Medvedev, kaže da bi ta vrednost do 2017. godine trebalo da se učetvorostruči na hiljadu milijardi dolara, čime bi Gazprom postao najveći u svetu.

XS
SM
MD
LG