Linkovi

Svetska banka: Populacija u istočnoj Evropi i bivšem SSSR-u stari


U danas objavljenom izveštaju, Svetska banka predviđa da će do 2025, mnoge istočnoevropske zemlje i bivše sovjetske republike imati znatno manje i starije stanovništvo. Koleginica Ivana Kuhar izveštava da Svetska banka upozorava da će trend starenja stanovništva imati teške ekonomske posledeice, ako se hitno ne preduzmu određene reforme.

Svetska banka procenjuje da će se za manje od dve decenije stanovništvo istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza smanjiti za gotovo 24 miliona. Predviđa se da samo Rusija izgubi 17 miliona ljudi, odnosno 12 odsto stanovništva iz 2000. Podaci su još alarmantniji za Ukrajinu, koja će do 2025. verovatno izgubiti 24 odsto svojih stanovnika.

Smanjivanje i starenje stanovništva predstavlja opasnost za ekonomski uspeh regiona, kaže Pradip Mitra, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju.

«Kako se broj radno sposobnih ljudi smanjuje, sve je teže povećati životni standard i održati ekonomski rast koji sve zemlje priželjkuju. To može da nametne i ogroman fiskalni pritisak na sektore kao što su penzije i zdravstvo», kaže Mitra.

Stanovništva 28 država tog regiona će do 2025. biti među najstarijim na svetu, navodi se u izveštaju Svetske banke pod naslovom «Od crvenog do sivog: treća starosna tranzicija stanovništva u istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom savezu». U izveštaju se kaže i da će Slovenija i Hrvatska imati najveći procenat stanovnika starijih od 65 godina u istočnoj Evropi.

Mnoge od bivših komunističkih zemalja već imaju probleme u finansiranju penzija i dugoročnom staranju o starijima. Nova demografska stvarnost, ako joj se ne posveti pažnja, ozbiljno će uticati na javne troškove, kaže ekspert Svetske banke.

«Moramo da povećamo godine za penziju i za muškarce i za žene ... i takođe treba da potražimo alternativne načine zdravstvene nege, da bismo obezbedili duže staranje o starijima», kaže Mitra ističući da istočna Evropa i bivše sovjetske republike imaju neuobičajeno niske godine za penzionisanje. On dodaje da su povećanje produktivnosti i inovacije bitni za izbegavanje budućeg niskog ekonomskog rasta u regionu.

«Pogledajte zapadnu Evropu. Imate zemlje kao što je Norveška, u kojima se muškarci i žene penzionišu u 67. godini. Čovek mora da se zapita da li će - ako se teži zapadnoevropskom životnom standardu – biti moguće da se on dostigne ako radni vek bude mnogo kraći?»

Pradip Mitra kaže da će demografske promene u istočnoj Evropi uticati isto tako i na zapadni deo kontinenta. Dok se istočnoevropska radna snaga bude smanjivala, zapadna Evropa će nadoknadu za svoj manjak radne snage morati da potraži na Bliskom istoku i severu Afrike.

XS
SM
MD
LG