Kao većina drugih potrošača električne struje, električni motori troše dobar deo energije na zagrevanje. Ta toplota prenosi se u okolni prostor ne vršeći nikakav koristan rad. S druge strane, elektromotori ne zagađuju okolinu pa se smatraju ekološki čistim pogonom.
Odavno je poznato da se efikasnost električnih mašina znatno povećava kada struja koja prolazi kroz namotaje u njima nailazi na manji otpor. Nemački koncern Simens eksperimentiše sa motorima za pogon velikih brodova, sagrađenim sa takozvanim superprovodnicima visoke temperature. Jednostavnije rečeno, to su žice od materijala koji pokazuje superprovodljivost na temperaturi tečnog azota, odnosno na minus 196 Celzijusovih stepeni. Iako je to veoma niska temperatura, u oblasti superprovodljivosti ona se smatra visokom, jer je znatno viša od apsolutne nule, to jest od minus 275 stepeni. Simensov motor zatvoren je u kućište u kome vlada temperatura od minus 246 Celzijusovih stepeni.
Uprkos tome što su od tanje žice, u takvim uslovima njegovi namotaji izdržavaju gustinu struje sto puta veću od bakarnih namotaja pri normalnoj temperaturi, dajući snagu na osovini od 4 megavata, odnosno oko 5360 konjskih snaga. Motor je smešten odmah iza propelera, a njegovo hidrodinamično kućište visi van trupa broda, što još više doprinosi efikasnom hlađenju istovremeno oslobađajući koristan prostor u unutrašnjosti broda. Simens procenjuje da bi brod sa ovakvim motorom mogao lako da razvija trajnu brzinu od 20 čvorova.