Linkovi

Dančenko: Ne mislim da će Buš i Putin postići značajniji dogovor o Kosovu


Da li kosovsko pitanje predstavlja probu za nove odnose izmedju SAD i Rusije i šta se u tom pogledu može očekivati od predstojećeg susreta predsednika Buša i ruskog predsednika Vladimira Putina, početkom jula. Kolega Branko Mikašinović zamolio je za odgovore na ta pitanja Igora Dančenka, analitičara u vašingtonskom institutu Brukings.

DANČENKO: Budući status Kosova je jedno od brojnih spornih, ali ključnih pitanja izmedju SAD i Rusije. Rusija smatra da bi nezavisnost Kosova uspostavila opasan presedan, dok ga SAD smatraju jedinstvenim slučajem. Priznanje nezavisnosti bi ipak izazvalo moguću reviziju medjunarodnog sistema i vrednosti. Zapad svojim stavom o Kosovu dovodi u pitanje dosadašnje principe medjunarodnog sistema i inauguriše nove, čije implikcije su nepoznate i potencijlano opasne - na primer, da li će se poštovati suverenitet država i nepovredivost granica, itd. Drugim rečima, da li će secesionizam postati sastavni deo daljih kretanja u okviru medjunarodnih odnosa i faktor dezintegracije dosadašnjeg medjunarodnog sistema? Što se tiče sastanka predsednika Buša i Putina idućeg meseca, mislim da se neće postići neki značajniji dogovor i da će se to pitanje prepustiti Savetu bezbednosti UN i eventualno kasnijim pregovorima u multilateralnom okviru.

GLAS AMERIKE: Rusija je optužila članice Kontakt grupe da su je isključile sa nedavnog sastanka u Parizu. S obzirom na razlike u gledištima Rusije i ostalih članica Kontakt grupe, kakve bi mogle da budu posledice za proces rešavanja kosovskog statusa?

DANČENKO: Nije jasno u kom formatu su se predstavnici Kontakt grupe sastali i o čemu se specifično razgovaralo, ali u svakom slučaju isključenje Rusije govori o dve stvari: da je Kontakt grupa delovala mimo pravila i da možda nastoji da pronadje rešenje mimo ruskih interesa. Kontakt grupa je, medjutim, izgubila dosta od svog značaja proteklih godina, u poredjenju sa 90-tim godinama prošlog veka. U svetlu rezolucije UN 1244, koju Rusija podržava, pitanje budućeg statusa Kosova će najverovatnije biti rešeno u Savetu bezbednosti UN, a ne unutar Kontakt grupe. Sastanak Kontakt grupe u Parizu možda je bio i signal Moskvi da usaglasi svoj stav o Kosovu sa drugim članicama te grupe.

GLAS AMERIKE: Koliko je značajna sugestija francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija da se odluka o budućem statusu Kosova odloži za šest meseci?

DANČENKO: Neke zemlje, kao što su Rusija, Francuska, a moguće i Nemačka vide sugestiju predsednika Sarkozija kao konstruktivan potez. Veoma intenzivna podrška SAD nezavisnosti Kosova proteklih godina, koju je predsednik Buš i nedavno ponovio u Tirani i Sofiji, suprotno uzdržanijem stavu nekih zemlja Evorpske unije, mogla bi da podstakne jači otpor Evrope, jer, eto, Sarkozi je veoma pro-američki nastrojen, a njegova sugestija se odbacuje. Mislim da francuska sugestija predstavlja odmeren pristup, koji uzima u obzir činjenicu da će i Kosovo i Srbija, zajedno ili odvojeno, postati članice Evropske unije, a važno je da to ne postanu kao neprijateljske zemlje, što bi moglo da poveća mogućnost regionalnog konflikta i destabilizuje samu Evropsku uniju.

GLAS AMERIKE: Kakva bi mogla da bude uloga regionalnih zemalja u rešavanju budućeg statusa Kosova?

DANČENKO: Rešenje kosovskog pitanja je podjednako važno za velike zemlje Evropske unije, Rusiju i SAD, koliko i za zemlje Balkana. Ima indicija da Rusija, kao i neke zapadne zemlje, iza zatvorenih vrata vrše pirtisak na, na primer, Bugarsku i Grčku, da se izjasne o svom stavu u vezi sa budućim statusom Kosova i pomognu u razjašnjenju evropske pozicije.

XS
SM
MD
LG