Linkovi

Predsednik SAD smatra da je vreme da se pogura nadgledana nezavisnost za Kosovo


Predsednik Buš je završio svoju posetu Bugarskoj tokom koje je razgovarao sa bugarskim predsednikom Georgijem Parvanovom o američkim planovima za raketnu odbranu u Evropi. Buš se takođe zahvalio članicama NATO na njihovom doprinosu u Iraku i Avganistanu. Na dnevnom redu bilo je i pitanje Kosova i perspektive zapadnog Balkana u okviru budućeg proširenja NATO.

Predsednik Buš je ponovio da Kosovo mora da bude nezavisno, ali i da Srbiji treba ponuditi perspektivu integracije u NATO kako bi prihvatila gubitk te pokrajine.

“Došao je trenutak da se pogura plan o nadgledanoj nezavisnosti izaslanika UN Martija Ahtisarija. Amerika veruje da Kosovo mora da bude nezavisno“, poručio je američki predsednik.

On se, međutim, složio s bugarskim predsedikom da je neophodno da se Srbiji jasno pokaže da je za nju moguć bolji put, ka NATO-u i Evropskoj uniji. “To bi značilo i bolje odnose sa SAD”, dodao je Buš.

Posle polaganja venca na Grob neznanog junaka predsednik Buš se, na Nevskom trgu, u Sofiji, rukovao sa bugarskim veteranima iz ratova u Iraku i Avganistanu, koji su u svojim pustinjskim kamuflažnim uniformama stojali u stavu mirno. Bugarska je u oba ta rata poslala nekoliko stotina vojnika i jedna je od najvećih predsednikovih saveznica na Balkanu. Bugarska skupština produžila je njihov angažman do marta iduće godine. U Iraku je do sada poginulo trinaest bugarskih vojnika.

Govoreći novinarima posle sastanka sa bugarskim predsednikom Georgijem Parvanovom predsednik Buš se zahvalio bugarskom narodu i njegovoj podršci onim građanima Iraka za koje je rekao da čeznu da žive u slobodnom društvu:

”Borbe su teške u Iraku i znam da su neke od vaših porodica patile. U ime naše zemlje izražavam vam saučešće i prenosim naše molitve za porodice koje su izgubile svoje drage u sukobima sa tim ekstremistima i ubicama.“

U subotu, nekoliko stotina komunističkih simpatizera demonstriralo je protiv rata u Iraku i planova za stacioniranje 2500 američkih vojnika u Bugarskoj. Ali prijem za američkog predsednika, slično jučerašnjem dočeku u Albaniji, bio je uglavnom pozitivan, za razliku od velikih antiratnih demonstracija tokom njegove posete Nemačkoj i Italiji.

Bugarska je jedna od najmlađih članica NATOa i želela bi da ta transatlantska alijansa igra veću ulogu u američkim planovima za izgradnju antiraketnog štita u Evropi. Radarska stanica u Češkoj republici i raketna baterija u Poljskoj, koje Sjedinjene Države nameravaju da sagrade radi odbrane od iranskih dugometnih raketa, ne bi štitile i Bugarsku. Ali predsednik Buš je rekao da bi dugometne rakete protiv kojih je ta odbrana usmerena preletale preko Bugarske. Umesto toga, on je ponudio da pomogne Bugarskoj u odbrani od raketa srednjeg dometa.

”Ako Bugarska nije deo štita protiv dugometnih raketa to ne znači da na raspolaganju neće imati opremu i pomoć protiv raketa srednjeg dometa. To je moj odgovor na to pitanje. Znam da taj raketni štit izaziva izvesnu zabrinutost drugde u Evropi, zbog protivljenja Rusije.“

Ruski predsednik Vladimir Putin prikazuje ove američke planove kao početak nove trke u naoružavanju. Ali tokom prošlonedeljnog samita vodećih industrijski razvijenih zemalja Putin je umesto toga neočekivano ponudio jednu radarsku stanicu iz Sovjetske ere, sagrađenu u Avganistanu. Putin je rekao da bi protivraketne rakete mogle da budu stacionirane u Turskoj ili u Iraku. Ruski lider je izjavio da, ako njegova ponuda bude prihvaćena, neće sprovesti u delo svoju pretnju o preusmeravanju raketa ka ciljevima u Evropi. Buš je rekao da je to interesantna ideja i da će o njoj još razgovarati sa ruskim liderom, početkom idućeg meseca.

Govoreći uz pomoć prevodioca, bugarski predsednik Georgi Parvanov je pozdravio strateški dijalog između ruskog i američkog lidera za rešavanje spora oko raketne odbrane:

”Mi, Bugari, prihvatićemo svako rešenje koje bi pružilo veće bezbednosne garancije, garancije o većem jedinstvu bezbednosti evro-atlantskog prostora, odnosno svako rešenje postignuto putem dijaloga i transparentnosti, i svako rešenje koje nije upereno protiv neke treće zemlje - u ovom slučaju Rusije,“ rekao je Parvanov.

Bugarska skoro u potpunosti zavisi od uvoza energenata iz Rusije pa bi želela da izbegne bilo kakav konflikt između Rusije i Zapada, pošto se tek u januaru učlanila u Evropsku uniju.

XS
SM
MD
LG