Svetski megalopolisi koji sve ubrzanije rastu često stižu u novinske naslove, ali još jedan urbani fenomen ima istovetan uticaj na planetu. Mnogi gradovi u svetu doživljavaju urbanu krizu. Razlozi su brojni, ali su ukupne posledice po urbani pejsaž katastrofalne. Na jednoj međunarodnoj izložbi o ovoj pojavi, prikazani su uzroci propadanja gradova i moguća rešenja tog problema. Izložba je nedavno otvorena u Detroitu u državi Mičigen, gradu koji je jedan od primera prikazanih na izložbi.
Od završetka Drugog svetskog rata, stotine gradova u svetu su doživele fantastičan rast. Međutim, tokom istog perioda, desetine gradova se smanjuju. Projekat pod naslovom Gradovi koji se skupljaju, bavi se tim urbanim fenomenom usredsređujući se na četiri grada odnosno regiona koji propadaju: Detroit u Mičigenu, Hale/Lajpcig u Nemačkoj, Mančester/Liverpul u Britaniji i Ivanovo u Rusiji, uz korišćenje različitih medija. Izložba je nedavno stigla u Detroit, gde je postavljena u dva dela: u Umetničkom muzeju «Krenbruk» i u detroitskom Muzeju savremene umetnosti, kaže kustos Mič Koup.
«Izložba vam daje međunarodni kontekst razloga zbog kojih se gradovi i regioni skupljaju, bez obzira da li je to rat, ili raspad industrijskih gradova ili regiona u postindustrijskom vremenu. Takođe, tu su zagađenja životne sredine i elementarne nepogode koje izazivaju smanjenje», kaže Koup.
U Detroitu, smanjivanje grada se pripisuje brojnim faktorima, među kojima su udaljavanje od teške industrije, kriminal i, prema Koupu, čak i loše trasirani autoput.
«Imate utisak kao da i ne treba da budete tu, zar ne? To nije za pešake», kaže Koup.
Ipak, za gradove koji se skupljaju nije sve izgubljeno. Smanjenje broja stanovnika u Detroitu je proteklih godina usporeno, s obzirom da se doseljavaju mladi i imigranti. Gregori Vitkop, direktor Umetničkog muzeja «Krenbruk», kaže da umetnici popločavaju put za ove nove stanovnike.
«Kada pogledate druge gradove po svetu, često su umetnici oni koji su videli priliku u nekom susedstvu, došli u taj deo grada kao pioniri i doprineli tome da i svi ostali počnu o njemu drugačije da razmišljaju», kaže Vitkop.
I sam Muzej savremene umetnosti u Detroitu je pokušaj oživljavanja grada. Vršiteljka dužnosti direktorke, Marša Miro, predvodila je pretvaranje zapuštenog skladišta u muzej.
«Zidovi zgrade i dalje nose neku vrstu ideje o gradu. Kada smo pretvarali zgradu u muzejski prostor, ostavili smo mnogo sirovih detalja, neku vrstu urbanog kvaliteta i industrijskog kvaliteta takođe», kaže ona.
Pored prikazivanja prošlosti, izložba Gradovi koji se skupljaju prikazuje i načine udahnjivanja novog života u gradsko tkivo.
«U Detroitu ima mnogo ljudi koji gaje povrće u gradu, koji poseduju ili koriste prazne placeve u komšiluku i gaje hranu. Imamo pravi pokret urbane zemljoradnje», kaže Marša Miro.
Izložba Gradovi koji se skupljaju obilazi svet, a narednih meseci su predviđena gostovanja u nekoliko nemačkih gradova, pre konačnog zatvaranja početkom iduće godine u Sankt Peterburgu u Rusiji.
