Linkovi

Broj nevladinih organizacija u svetu neprestano raste


Oni koji ih podržavaju često ih nazivaju "savešću čovečanstva", dok kritičari obično tvde da su NVO marionete stranih režima. NVO često nazivaju sekularnim misionarima. Poput verskih dobrotvornih organizacija, savremene neprofitne institucije ili NVO često su posvećene rešavanju humanitarnih, socijalnih i obrazovnih problema najugroženijih. Brojne su nevladine organizacije u čijem je temelju religija, ali je većina tih grupa sekularnog karaktera.

Često se na NVO gleda kao na nus-produkt zapadne kulture. Poslednjih godina registrovane su na hiljade – u Indiji ih je oko milion, u Rusiji 400.000. U Keniji se godišnje formira 240 NVO. Ekonomisti te grupe tretiraju kao “treći sektor”, zbog distinkcije prema vladi i privatnom biznisu. U nekim zemljama u razvoju, ovaj sektor zapošljava milione ljudi i generiše poslovne aktivnosti vredne više milijardi dolara.

U SAD, primera radi, u oko 2 miliona NVO radi oko 11 miliona ljudi. To je 7 do 8 odsto ukupne radne snage. Uz to, NVO u Americi privuku i još oko 6 miliona dobrovoljaca. Međutim, eksperti poput Pamele Al iz Američkog instituta za mir ukazuju da veliki broj nevladinih organizacija u SAD reflektuje vrednosti individualne inicijative i socijalne odgovornosti. Pamela Al kaže da prisustvo NVO garantuje dubinu i fleksibilnost društva.

“NVO omogućavaju da se čuje glas građana, da građani budu odgovorni za kretanja u društvu i da organizovano komuniciraju sa vladom. U otvorenim sistemima, raspravlja se i o vrlo komplikovanim pitanjima.”

Mnogi lideri u neprofitnom sektoru kažu da su NVO vitalna karika u društvu. Brajan Galager je predsednik organizacije United Way of America, jedne od najstarijih volonterskih organizacija, koju su još daleke 1887. osnovali rabin i dva sveštenika. On kaže da njegova organizacija sarađuje u projektima od suštinskog značaja za lokalne zajednice, bilo da se radi o prevenciji narkomanije i alkoholizma ili pak sprečavanju zlostavljanja dece i žena. Skupljamo novac i njime finasiramo projekte, kaže Galager ističući da globalizacija menja način rada NVO.

"Postali smo deo globalnog tržišta. Više ne pomažemo vlastima, već smo postali pokretač inovacije. Nekad smo finansirali skloništa, a sada čak planiramo strategije smeštaja i obrazovanja."

United Way i jeste globalna NVO jer deluje u 46 država. Nisu međutim sve organizacije jednako uspešne. Neka neprofitna udruženja su često na udaru zbog toga što primaju novac od poslovnih krugova, uspešnih pojedinaca i velikih fondacija. Kritičari kažu da te NVO često sputavaju svoje aktivnosti da bi zadovoljile finansijere. To se, kaže Džastin Logan, iz instituta Kejto u Vašingtonu, odnosi i na NVO koje dobijaju grantove od vlade.

"U poslednje vreme, pogotovo u poslednjih 10 ili 15 godina, povećala se uloga, da tako kažem, kvazi-nevladinih organizacija. Mislim da se ljudi mogu slobodno zapitati da li bi, primera radi, neka NVO mogla da progura politički cilj koji nije u skladu sa američkim nacionalnim interesima u inostranstvu."

Logan tvrdi da grupe koje primaju vladin novac da bi promovisale demokratiju, često prizivaju optužbe da su pružena ruka države. Mnogi stručnjaci, međutim, ukazuju da su neke etablirane NVO ponekad više uvažene nego vlade. Tako je u jednoj anketi s početka ovog veka Grinpis kod Nemaca bio popularniji od vlade u Berlinu. Takođe, ne bi trebalo smetnuti s uma ni činjenicu da i pored ograničene moći “treći sektor” često utiče na smer globalne politike. Tome posebno doprinose organizacije poput Hjuman Rajts Voča, Amnesti Internešnela i Oksfama.

XS
SM
MD
LG