Linkovi

Asimilacija imigranata u Sjedinjenim Državama


Predsednik Buš ponovo je pozvao na reformu američkog imigracionog sistema. Njegov plan podrazumeva jačanje pogranične bezbednosti, suzbijanje prakse zapošljavanja radnika bez adekvatnih dozvola, stvaranje mehanizama da milioni ilegalnih useljenika dodju do američkih papira, kao i promovisanje kulturne i lingvističke asimilacije novopridošlih stanovnika SAD. Ova poslednja komponenta – integracija imigranata – bila je tema kongresnog pretresa, koji je pratio Majkl Bouman.

Izreka «E Pluribus Unum», odnosno «Iz mnoštva jedno», temeljno je načelo američke demokratije. Medjutim, da li su SAD verne tom idealu, ili je u toku kulturna «balkanizacija», raslojavanje rodjenih Amerikanaca i rastućih imigrantskih zajednica koje nemaju želju da se uključe u glavne tokove američkog društva? To pitanje ima direktan uticaj na žestoku imigracionu debatu koja se vodi u SAD.

Na pretresu u Podkomitetu za pitanja imigracije i državljanstva Odbora za pravosudje Predstavničkog doma američkog Kongresa, republikanski kongresmen Stiv King iz Ajove izrazio je zabrinutost da je asimilacija novih imigranata sve slabija, kao i njihova privrženost Sjedinjenim Državama.

«Moramo da se koncentrišemo na to da legalnim doseljenicima pomognemo da zavole svoju novu zemlju. Treba da naglašavamo značaj brzog učenja engleskog jezika, da u imigrante usadimo suštinske američke vrednosti i ideale, i tako osiguramo da budu privrženi Americi a ne zemlji svog porekla.»

King je nedavne proteste imigranata širom SAD na kojima su učesnici mahali zastavama drugih zemalja naveo kao primer pretnje američkim kulturnim temeljima. Drugi ukazuju na evoluciju ka dvojezičnosti, koja se ogleda u tome što se engleski i španski jezik paralelno pojavljuju na vladinim dokumentima, glasačkim listićima i oznakama na sve većem broju proizvoda. Na pretresu je takodje ukazano da su SAD u prošlosti primale velike talase doseljenika iz Italije, istočne Evrope, Kine i drugih delova sveta, a opet, upotreba engleskog jezika nikada nije bila ugrožena kao danas.

Taj strah je preuveličan – smatra sociolog kubanskog porekla, Ruben Rumbo sa Kalifornijskog univerziteta.

«Proces lingvističke asimilacije danas je možda brži nego ikada u američkoj istoriji. SAD se odavno opisuju kao «groblje jezika» zbog svoje istorijske sposobnosti da apsorbuju milione imigranata i u nekoliko generacija ugase njihove maternje jezike. Tečno znanje engleskog jezika je oduvek bilo ključno za društveno-ekonomski napredak imigranata, i oni to dobro znaju.»

Na pretresu je svedočio i istoričar Geri Gerstl sa Univerziteta Vanderbilt koji kaže da je predstava da su se prethodne generacije doseljenika lako i brzo asimilovale u američko društvo – običan mit.

«Proces imigracije ranijih imigranata, posebno oko 20 miliona doseljenika koji su došli iz istočne i južne Evrope u periodu od 1880. do 1920. godine, predstavljen je kao brz i neproblematičan. Zapravo se u to vreme, baš kao što je slučaj sa današnjim imigrantima, smatralo da se oni, po svojoj kulturi i vrednostima, radikalno razlikuju od Ameirkanaca, i da nemaju želju i sposobnost da se integrišu u društvo. Ta integracija je, na kraju, bila izvanredan uspeh ali je proces trajao 50-tak godina.»

Ipak, neki trendovi su se promenili. Prema novim istraživanjima, 1970-ih je američko državljanstvo tražilo više od 75% legalnih imigranata, dok ga danas traži manje od 25%. Da li je to zbog toga što imigranti manje cene američko državljanstvo, ili su razlog pravne barijere i prepreke sa kojima se suočavaju? Sociolog Ruben Rumbo smatra da je za punu asimilaciju potrebno da imigranti žele da se integrišu u društvo, a s druge strane da društvo mora da bude spremno da ih prihvati raširenih ruku. Predsednik Buš i sam kaže da SAD treba da budu otvorene prema novim gradjanima, ali se u isto vreme bore protiv ilegalne imigracije, a pronalazak formule za ostvarenje tog dvostrukog cilja i dalje je izazov za političare u Vašingtonu.

XS
SM
MD
LG