Žarko Čabarkapa jedan je od četvorice košarkaša iz Srbije i Crne Gore kome je tekuća NBA sezona u potpunosti propala. Za razliku od Peđe Stojakovića i Nenada Krstića, koji su odigrali dvadesetak ili više utakmica za svoje ekipe, Čabarkapa je poput Željka Rebrače završio godinu bez ijedne odigrane utakmice, a pritom je dva puta bio podvrgnut operaciji leđa.
Glas Amerike: Prošlo je skoro tri meseca od tvoje druge operacije leđa. Kakav je situacija s povredom?
Čabarkapa: Pa dobro, ta druga operacija je više bila neko čišćenje, bila je mnogo lakša nego ona prva. Ja se osećam super, nemam nikakvih problema, počeo sam lagano da treniram, šutiram … još nisam u stanju da se izlažem maksimalnim naporima, ali puno, puno bolje se osećam i kažem, biću spreman u narednih par nedelja. Ne želim da žurim, želim da se potpuno oporavim i u što boljoj situaciji dočekam sledeću sezonu.
Glas Amerike: Kad god se desi da sportista ima dve operacije zbog istog problema, javlja se pitanje da li su lekari pogrešili prvi put ili je povratak u trenažni proces došao prerano?
Čabarkapa: Ja sam prvu operaciju imao tamo negde pred novu godinu, par dana posle Peđine (Stojaković) operacije, i desilo mi se da je taj disk opet malo iskočio u februaru. Možda je u pitanju ta želja, i moja i mog tima da se što pre vratim na teren, a nekad se i desi samo od sebe. Lekari su mi rekli da se u tri odsto slučajeva dešava da se problem vrati, tako da ako sam ja upao u ta tri procenta, onda je to - to. Međutim, kažem možda smo u prevelikoj želji negde preterali, ali ne želim o tome da razmišljam. Nastavljam dalje, druga operacija je bila uspešna i biće sve kako treba, nadam se.
Glas Amerike: Nalaziš se u prilično neugodnoj situaciji, s obzirom da ti ovog leta ističe ugovor. Kakvi su ti planovi i šta uopšte očekuješ?
Čabarkapa: Pravo da ti kažem, nemam više nikakve planove. Prekinuo sam da razmišljam o tome šta će biti i kako će biti. Kada se desila ta prva operacija, stvarno mi je bio malo haos u glavi, ali sad sam se totalno smirio. Ne razmišljam o tome uopšte. Ne znam kako, ali uspeo sam potpuno sa se smirim. Ne znam, … pokušaću da se što bolje oporavim, a menadžeri su tu da rade svoj posao. Oni će sigurno uraditi najbolje što mogu, ja samo gledam da sam sto odsto spreman da ponovo izađem na teren i doći će sve na svoje. Znam da sam sa ovim napravio korak unazad, ali samo da budem potpuno spreman, pa ću napraviti još koji unapred.
Glas Amerike: Pre povrede, a pogotovo one prve sezone u Finiksu, pokazao si da možeš da igraš u NBA ligi. Kakve su tvoje želje, da li planiraš da pokušaš da potpišeš novi ugovor u NBA, da li si razmišljao o povratku u Evropu ili nešto treće?
Čabarkapa: Sigurno da su mi svi planovi i dalje vezani za Ameriku. Najradije bih ostao ovde, jer mislim da mogu da igram u NBA. Kao što si rekao, u nekim utakmicama sam to i pokazao, ali to normalno nije dovoljno, nekoliko utakmica ne dokazuje ništa. Kažem, Amerika je u prvom planu, ali videćemo ... o tom potom. Videćemo kako će da prođe ovo leto i šta će se još desiti.
Glas Amerike: Teško je razgovarati s tobom, a ne pomenuti tvoj tim, za koji ove sezone na nesreću nisi odigrao nijednu utakmicu. Golden Stejt je najprijatnije iznenađenje plej-ofa, eliminacija Dalasa u prvom kolu smatra se najvećim izneneđenjem u istoriji. Imao sam prilike da te vidim na televiziji kako sa klupe bodriš saigrače i raduješ se njihovom uspehu. Kakav je osećaj? Kakva je jednostavno atmosfera u San Francisku, u Ouklendu i kako si ti doživeo veliki uspeh svog kluba?
Čabarkapa: Osećaj je zaista fenomenalan. Mi smo eto nekih mesec dana pred kraj lige počeli da pravimo seriju i kada više niko nije verovao da možemo da uđemo u plej-of, mi smo uspeli. Bukvalno zadnja utakmica je odlučivala hoćemo li u doigravanje ili ne. Došao nam je taj Dalas, koji nam stvarno leži, dobijali smo ih i prošle i ove godine, a sada je tu i Don Nelzon, koji bukvalno, što kažu ljudi, zna šta će Ejvori Džonson da uradi i pre samog Ejvorija Džonsona. Atmosfera u timu i u gradu ne može da se opiše. Najbolji primer sam možda je, koji nisam odigrao nijednu utakmicu. Gde god se pojavim, izađem, svi mi prilaze, čestitaju … mogu da zamislim kako je sa ovim igračima koji igraju. Stvarno je fenomenalno.