"Uprkos trenutnom protivljenju Rusije planu o nezavisnosti Kosova, Sjedinjene Države se nadaju da će pronaći zajedničko stanovište sa Moskvom, a u Savetu bezbednosti dobiti podršku planu kojim se otvara put kosovskoj nezavisnosti", izjavio je u razgovoru za Glasa Amerike ambasador Frenk Vizner, specijalni predstavnik SAD za pregovore o statusu Kosova. Vizner kaže da bi Vašington voleo da se to pitanje reši ovog meseca, ali "da ne postavlja veštačke rokove".
Glas Amerike: Sudeći prema izveštajima iz Moskve, u razgovoru državnog sekretara Kondolize Rajs i ruskog predsednika Vladimira Putina nije postignut veći napredak kada je reč o približavanju stavova o kosovskom pitanju. Šta je sledeći korak za Vašington?
Vizner: Predsednik Rusije i sekretar Rajs kao i ruski ministar inostranih poslova su imali veoma otvorene i detaljne razgovore o Kosovu. Ruska strana je jasno izrazila svoje primedbe, a mi smo izneli svoja gledišta, a to je da ovo pitanje treba da se reši, da Kosovo treba da dobije konačni status. Pitanje je pred Ujedinjenim Nacijama, mi i Rusija imamo odgovornost da pronadjemo zajedničko stanovište, vodimo razgovore u Njujorku koji će se nastaviti, i voleli bismo da verujemo da ćemo uspeti da pronađemo zajedničko stanovište sa našim ruskim prijateljima.
Glas Amerike: Prošle nedelje Rusija je, preko ambasadora Vitalija Čurkina, po prvi put upozorila da bi mogla da iskoristi svoje pravo veta na rezoluciju o nezavisnosti Kosova. Kolika zabrinutost vlada u Vašingtonu zbog toga?
Vizner: Ne bih rekao da se ruska strana već odlučila da uloži veto ili ne, predstoji ozbiljan rad na rezoluciji u Savetu bezbednosti, i dok se taj rad ne završi nema ni osnove po kojoj se može doneti odluka, tako da sam optimista. Vredno ćemo raditi u UN na pronalasku zajedničkog stanovišta i mislim da bi trebalo da se postigne napredak na tome.
Glas Amerike: Prema nekim izvorima iz Ujedinjenih Nacija, u Savetu bezbednosti još ne postoji dovoljna podrška, dovoljno glasova za usvajanje američko-evropskog nacrta rezolucije kojom se podržava plan Martija Ahtisarija o nezavisnosti Kosova. Kako sada stoje stvari u Njujorku, i da li SAD i dalje očekuju usvajanje rezolucije do kraja ovog meseca?
Vizner: Verujem da postoji značajna podrška u Savetu bezbednosti za usvajanje rezolucije koja bi otvorila put definisanju konačnog statusa Kosova. Cilj SAD i kosponzora rezolucije - evropskih zemalja - jeste da se taj posao obavi što je pre moguće. Bilo bi sjajno da to bude do kraja maja, to je naš cilj i svi bismo voleli da se on ostvari. Ne postavljamo veštačke rokove ali nećemo ni gubiti vreme.
Glas Amerike: Dakle, proces u UN mogao bi da traje i posle maja …
Vizner: Ne želim to da kažem, to ste vi rekli, pre bih rekao da proces ne mora da traje dugo, da treba da se obavi brzo. Vreme je značajno i odlaganje nije ni u čijem interesu, odnosno situacija u regionu zahteva brzo rešenje, koje bi bilo dobro za Kosovo, a ja verujem i za Srbiju.
Glas Amerike: Vašington snažno podržava Ahtisarijev plan u njegovom sadašnjem obliku. Medjutim, Međunarodna krizna grupa predložila je da bi SAD i EU trebalo da unesu određene modifikacije u plan o nezavisnosti Kosova kako bi Rusiji omogućile "dostojanstveni izlaz" iz sadašnje situacije. Da li se taj predlog uzima u razmatranje?
Vizner: Ne znam na koje izmene mislite. Mi, kao vlada SAD, ne predlažemo nikakve izmene Ahtisarijevog plana, smatramo da je on sveobuhvatan, solidan, zasnovan na dobrim argumentima i ispravan put da se načini napredak u rešavanju ovog pitanja.
Glas Amerike: Jedan od predloga je uvođenje dvogodišnjeg moratorijuma na prijem Kosova u UN …
Vizner: To nije deo Ahtisarijevog plana, i potpuno je odvojeni proces. Članstvo u Ujedinjenim nacijama je korak koji mora da prodje kroz Savet bezbednosti, o čemu se glasa u Generalnoj skupštini, to nema nikakve veze sa pitanjem o kome se trenutno raspravlja.
Glas Amerike: Srbija je dobila novu, demokratsku vladu, ali mnogi brinu da ona neće biti dovoljno stabilna i dugoročna, posebno u slučaju nametnutog rešenja kosovskog statusa. Koliko vas brine mogućnost da, u tom slučaju, radikalne snage u Srbiji dobiju novi zamah?
Vizner: Svakako se nadam da neće biti tako. Voleo bih da verujem da rešavanje kosovskog pitanja, koje je i dalje nedefinisano, predstavlja oblak na horizontu Srbije. Kada se to pitanje reši, Srbi će moći da se okrenu svojoj budućnosti, budućnosti u Evropi, transatlantskoj zajednici, i budućem članstvu u NATO-u, ali dok ne bude jasnog rešenja, izbeglice neće znati da li mogu da se vraćaju kući, pitanja odnosa izmedju Kosova i Srbije neće biti rešena, bićemo u vakuumu, i zato za dobro Srbije verujem iskreno da će rešenje kosovskog pitanja biti u dugoročnom srpskom interesu.
Glas Amerike: Mandatar za sastav nove vlade, odlazeći premijer Vojislav Koštunica je u svom ekspozeu izneo prioritete državne politike, od kojih je prvi – Kosovo. On je ponovio stav da će Srbija uvek videti Kosovo kao svoj sastavni deo, i da će eventualno jednostrana priznavanja kosovske nezavisnosti tumačiti kao mešanje u unutrašnje stvari Srbije.
Vizner: Žao mi je zbog tako apriori izjave, ali me ne iznenađuje, to je premijerov dosledni stav, i Srbija ima pravo na to gledište. I mi imamo pravo na naše gledište, a to je da je došlo vreme da se reši pitanje Kosova. Pitanje je pred Ujedinjenim nacijama, rezolucija 1244 omogućila je da SB UN donese odluku, i ta odluka bi trebalo da bude doneta. I nadam se da će biti doneta veoma uskoro.