Linkovi

Elizabet Roberts: Trudila sam se da istoriju Crne Gore sagledam objektivno


U američkim knjižarama se ovih dana pojavila knjiga pod naslovom «Realm of the Black Mountain – History of Montenegro», koju je objavila Izdavačka kuća Univerziteta Kornel. Autorka te najnovije i po svemu sudeći najkompletnije istorije Crne Gore koja je u novije vreme objavljena na Zapadu je Elizabet Roberts, bivši diplomata i stručnjak za istoriju Balkana, koja je predavala ne samo na univerzitetima u Irskoj, nego i širom Britanije i Sjedinjenih Država. Na samom početku razgovora, podsetili smo Elizabet Roberts na autora Starlinga Lorensa (Starling Lawrence), koji je u uvodu svoje pre nekoliko godina objavljene knjige objasnio da je sticajem okolnosti proveo medeni mesec u Crnoj Gori i da se «odmah toliko zaljubio» da je morao da napiše roman koji je pre nekoliko godina ovde objavljen pod naslovom «Montenegro» («Montenegro: A Novel»). Kako se Elizabet Roberts zaljubila u Crnu Goru?

ROBERTS: «Moram da kažem da se dogodilo nešto slično... jedino što ja nisam tamo provela medeni mesec... Došla sam u Crnu Goru preko Čakora sa Kosova i dok smo se spuštali sa prevoja, pomislila sam da je taj mali deo sveta o kojem ništa ne znam, izrazito lep i prepun kontrasta – od planina do obale... Sve je izgledalo izuzetno romantično i to je bio moj prvi utisak posle kojeg sam poželela da naučim nešto i o istoriji i otkrijem koliko je sve to privlačno. Ta istorija je prilično zanemarena na engleskom jeziku i ako se ima u vidu ono što su ljudi pisali o raspadu bivše Jugoslavije, niko nije pokrio taj deo cele slagalice.»

GLAS AMERIKE: Po čemu se vaša knjiga razlikuje od drugih istorija Crne Gore?

ROBERTS: «Nije napisana posebna, potpuna istorija Crne Gore na engleskom jeziku, koliko je meni poznato, još od knjige Aleksandra Devina (Alexander Devin), koja je objavljena 1918. Hoću da kažem da je bilo nekih veoma dobrih knjiga o određenim periodima istorije Crne Gore. Ono što sam se ja veoma trudila da uradim jeste da na sve to gledam objektivno... Mislim da su mnoge knjige o Crnoj Gori - i verovatno o balkanskom regionu uopšte - pisali ljudi koji su imali vrlo određen politički stav, a ja nisam. Osim što sam bila angažovana da radim tu i što sam zavolela tu privlačnu zemlju, nisam imala nikakvu drugu agendu... Naravno, ne zavaravam se da je moguće biti potpuno nepristrasan, ali jedino što sam htela, bilo je da ispričam objektivnu priču koliko god je to bilo u mojoj moći.»

GLAS AMERIKE: Svako ko je imao veze sa Crnom Gorom, susreo se sa izraženim nacionalnim osećanjem crnogorstva ili srpstva. Postoje li neke stvarne razlike između Crnogoraca i Srba koje ste upoznali u Crnoj Gori?

ROBERTS: «Rekla bih da su razlike prenaglašene, naročito u nekim delovima Crne Gore. Drugim rečima, ljudi u centralnom delu, u istorijskom središtu Crne Gore, zaista su srećni što se osećaju više kao Crnogorci, nego oni koji žive u severnom i severoistočnom delu, koji je mnogo kasnije postao sastavni deo Crne Gore. Neke razlike zaista postoje, ali ako pitate ljude u drugim delovima bivše Jugoslavije, u Beogradu na primer, odmah će vam reći svoje mišljenje o Crnogorcima... Reći će da su oni hrabri, ponositi, lenji, da žele da se dokopaju visokih položaja u birokratiji, nabrojaće vam ceo niz karakteristika za koje oni misle da su crnogorske. I ja bih rekla da razlike postoje, ali je očigledno da je identitet nešto što nije čvrsto određeno, što se menja kroz istoriju i te promene zavise od toga u kom delu zemlje živite, jer mislim da je u nekim delovima to jače izraženo nego u drugim...»

GLAS AMERIKE: Crna Gora, kako se obično kaže, ima složen i promenljiv kulturni i politički identitet. Da li je to za vas, prilikom pisanja knjige, bio izazov?

ROBERTS: «Rekla bih da je definitivno bio veliki izazov i sam pokušaj da se opiše taj identitet. Mislim, kao što sam već rekla, da je u određenim periodima bilo promena, zavisno od spoljnih i unutrašnjih pritisaka sa kojima je zemlja bila suočena. Evo jednog savremenog primera: ako pogledate dva referenduma koji su održani u Crnoj Gori... jedan 1992, kada su u Miloševićevo vreme Crnogorci upitani da li hoće da ostanu zajedno sa Srbijom u Jugoslaviji, kada je 90 odsto od onih koji su glasali odgovorilo potvrdno... A na drugom referendumu prošle godine 55,5 odsto ljudi je glasalo za odvajanje. Tačno je, kontekst se menja i objašnjenje je teško i složeno, ali se često može pronaći ako se posmatraju ekonomski i politički faktori, koji igraju veliku ulogu u načinu na koji Crnogorci sebe vide u određenom trenutku.»

GLAS AMERIKE: Okrenimo se malo prema budućnosti. Kako vi kao istoričarka gledate na buduću istoriju Crne Gore, kako vidite narednih 15 – 20 godina?

ROBERTS: «Mislim da mnogo toga, kao i u celom regionu, zavisi od vrste vlasti, od toga da li je u određenom periodu moguće održati dobru upravu. Jedan od velikih izazova sada u Crnoj Gori je nešto što je prilično čudno... Ako posmatrate prošlost i vreme Titove Jugoslavije, to je bio deo zemlje sa vrlo izjednačenim primanjima, to je bilo prilično egalitarno društvo. Sada u Crnoj Gori počinjete da primećujete znatne razlike između bogatih i siromašnih. Ako hoćete da obezbedite Crnoj Gori dobru budućnost, sad treba da počnete da gradite neke mostove. Drugim rečima, bogatstvo treba da bude raspodeljeno ujednačenije, razvoj treba da se kontroliše i planira, a ne da se odvija na neograničen i neobuzdan kapitalistički način... Rekla bih da Crna Gora ima dobru budućnost, na primer u turizmu, i već mogu da se vide njeni nagoveštaji. Ali zaista je potrebno sagraditi mostove između stanovnika koji se vide kao Srbi i onih koji se smatraju Crnogorcima. Hoću da kažem da oni koji su glasali protiv odvajanja od Srbije treba - koliko je god to moguće i bez obzira što neki to možda i ne žele – da budu uključeni i da osećaju da su deo svoje zemlje. Tada će možda u Crnoj Gori početi da se događa još više dobrih stvari, što ona uistinu i zaslužuje.

XS
SM
MD
LG