Niko nije video eksploziju zvezde slične jačine otkada je u Kini 185. godine Nove ere zabeležen prvi takav dogadjaj. Astrofizičar Nejtan Smit, sa Univerziteta države Kalifornije, u Berkliju, kaže da je nova eksplozija bila pet puta sjajnija od najsjajnije ikada viđene i da je svetlela duže od svih:
”U stvari, iako je prošlo više od 200 dana i njena svetlost malo oslabila, ipak je još sjajna kao prosečna supernova na vrhuncu sjaja.“
Džinovska eksplozija dogodila se u galaksiji udaljenoj oko 240 svetlosnih godina od nas, odnosno koliko svetlost predje za 240 godina. Uočena je u septembru, teleskopima na zemlji i orbitalnim teleskopom Čandra. U najvećem broju slučajeva supernove predstavljaju eksplozije zvezda 8 do 20 puta većih od našeg sunca, ali naučnici kažu da je ova zvezda bila 150 puta veća od naše. Supernove se dogadjaju kada velike zvezde iscrpe svoje nuklearno gorivo i implodiraju pod uticajem sopstvene gravitacije. Rezulat toga je ili mala neutronska zvezda, toliko velike gustine da kašičica njenog materijala teži na milione kilograma, ili još gušća crna rupa, koja guta sve u svojoj blizini, čak i svetlost. Ali astrofizičar Smit kaže da se to, po svemu sudeći, nije dogodilo sa ovom zvezdom, nazvanom 2006 GY:
”Umesto da je njeno jezgro implodiralo ono je u stvari nestalo, izbacivši sav svoj materijal u okolni prostor. To znači da su se svi njegovi radioaktivni elementi razleteli do velikih udaljenosti, gde mogu da se zagrevaju i sijaju, pa sada možemo da posmatramo taj vatromet.“
Naučnici kažu da jedna, nama mnogo bliža zvezda, u našoj galaksiji, po svemu sudeći samo što nije eksplodirala. U Mlečnom putu već 400 godina nije uočena ni jedna supernova, ali oni kažu da bi zvezda nazvana Eta Karina mogla da eksplodira u svakom trenutku u narednih milion godina. Ona nam nije toliko blizu da bi nas ugrozila, ali astronomi kažu da bi se njena eksplozija videla i preko dana, dok bismo noću mogli da čitamo uz njenu svetlost.