Dok se u srpskom parlamentu raspravljalo o izboru predsednika skupštine Srbije, u vašingtonskom Institutu za mir održana je tribina o budućnosti Srbije na putu ka Evropi, gde je jedna od tema bila i posledica trenutne političke situacije u Beogradu na dalje evropske integracije. Neki američki analitičari smatraju da bi eventualna desničarska parlamentarna većina mogla da Srbiju skrene sa puta evropskih integracija, dok drugi ističu da je evropska budućnost neminovna, ali da se Srbija ka njoj kreće – zaobilaznim putem.
Na tribini pod nazivom «Da li Srbija ide ka Evropi?» direktor istočnoevropskih studija u Centru «Vudro Vilson, Martin Slecinger, nije krio nezadovoljstvo novim razvojem situacije u pregovorima o formiranju srpske vlade.
«Sramota je da srpski lideri, u ovom periodu kada medjunarodna zajednica treba da donese ključne odluke, još ne mogu da se dogovore zbog nekih teoretskih nesuglasica oko nekoliko mesta u kabinetu - i to u vreme kada je budućnost čitave zemlje u pitanju. Prosto sam frustriran zbog toga iako nije u pitanju moja vlada. EU praktično moli demokratske snage u Srbiji da formiraju vladu,» kaže Slecinger.
Džejms Lajon iz Međunarodne krizne grupe, ukazuje da se Demokratska stranka koncentrisala na popunjavanje ministarskih mesta i kadrovska pitanja, dok DSS ministarske pozicije vidi sa aspekta ideologije i politike.
"Kada kažem politika, mislim na to kako će Srbija odgovoriti medjunarodnoj zajednici u slučaju da Kosovo bude nezavisno, kako će odgovoriti na pitanje saradnje sa Haškim sudom i tako dalje...»
Lajon pojašnjava da DSS ne želi da prepusti DS-u da kontroliše ključna ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova, i pravosudja, koja su sada postali poligoni političke borbe. On, s druge strane, ističe da bi izbor Tomislava Nikolića, na određeni način, mogao da dovede do formiranja vlade.
"I ako Tomislav Nikolić danas bude izabran za predsednika parlamenta, verujem da će njegov izbor zapravo omogućiti formiranje vlade izmedju DS i DSS. DS je pod pritiskom SAD i EU da drži važna ministarstva jer su, kao što verujem, Evropa i Amerika svesne da će, ako ne bude takav slučaj, doći do dvovlašća, kao u vreme kada je Đinđić bio premijer. Ovo je važan trenutak jer ako premijer Koštunica bude smatrao da će moći da ostvari svoje ciljeve i upravlja državnom politikom kroz parlament to bi moglo da otvori prostor za odredjene ustupke koje bi učinio Tadiću. Razvoj političkih prilika u Srbiji zavisiće u mnogome od rešenja kosovskog statusa. Ako Kosovo dobijen neki vid nezavisnosti, nacionalističke i evroskeptične strukture unutar SRS i DSS mogle bi Srbiju povesti u izolaciju» smatra Lajon.
Predstavnik Medjunarodne krizne grupe medjutim podseća da su radikali u Srbiji najveća parlamentarna stranka i legitimna politička snaga, izabrana demokratskim putem, koja se ne može ignorisati.
A na pitanje kakve bi reakcije u Vašingtonu trebalo očekivati u slučaju da Nikolić bude izabran za predsednika Skupštine Martin Slecinger kaže to svakako ne bi bio korak u dobrom pravcu a da bi reakcije SAD bile negativne, sa dozom opreza. Slecinger je ipak uveren da evroatlanska integracija za Beograd – nema alternativu.
Borislav Stefanović, ministar savetnik za politička pitanja u ambasadi Srbije u Vašingtonu, ističe da Srbija nedvosmisleno želi da bude članica EU i NATO, i da joj je na tom putu potrebna pomoć i razumevanje medjunarodne zajednice za pro-zapadne snage koje su suočene sa velikim izazovima - nasledjem 90-ih, i nerešenim velikim nacionalnim pitanjem Kosova. Stefanović je upozorio da medjunarodna zajednica ne bi trebalo da olako shvata pretnju radikalizacije i jačanja nacionalizma u Srbiji, posebno u slučaju davanja nezavisnosti Kosovu.
«Ako danas budemo imali predsednika parlamenta iz Srpske radikalne stranke, možete zamisliti šta bi se desilo ako Kosovo bude oduzeto Srbiji na jednostran način – izvan Saveta bezbednosti, ako dodje do unilateralnog priznavanja nezavisnosti, po nama bi to iskomplikovalo medjunarodne odnose, odnose medju evropskim zemljama, i ozbiljno ugrozilo naš evropski i evroatlantski entuzijazam što je loše za čitavu regiju. Mnogi u Vašingtonu govore – treba ih pustiti, situacija će ostati pod kontrolom, ali nije tako. Ne govorim o ratu nego o nestabilnosti koja bi se proširila iz radikalizovane, nacionalističke i ksenofobične Srbije u sve delove Balkana» istakao je Stefanović.