Linkovi

Otkriven gen koji kišnim glistama produžava život


Američki istraživači otkrili su gen koji doprinosi dužem životu kod kišnih glista koje jedu manje od normalnog. Ljudi imaju slične gene, a novinar GA Dejvid Mekeleri izveštava da bi, ukoliko imaju isti efekat kao kod glista, lekovi koji bi ih oponašali, mogli možda jednoga dana, ako ne da produže život, bar da ga načine zdravijim.

Studije još od 1930-tih godina pokazuju da životinje, od voćnih mušica do majmuna, produžavaju svoj životni vek za 40 odsto ukoliko se održavaju na skoro gladujućoj dijeti. Oni takodje imaju manji rizik od dobijanja raka, dijabetesa i srčanih oboljenja i bolesti uzrokovanih nervnom degeneracijom. Ali zašto je takav način ishrane dobar? Odgovor bi mogao da bude nepouzdan, ali istraživači u Salk institutu za biološke studije u La Hoji u Kaliforniji kažu da su pronašli genetski razlog. U članku objavljenom u časopisu «Priroda», oni su identifikovali gen nazvan fa-for koji omogućava gladnim glistama da žive duže.

«To je prvi gen koji je najvažniji za izazivanje odgovora na smanjene količine hrane».

To govori istraživač u Salk institutu Endrju Dilin, u podkastu časopisa «Priroda». On kaže da njegovi eksperimenti produžavaju ili skraćuju životni vek kišnih glista menjanjem uticaja fa-for gena. Te gliste sa normalnim nivoima gena žive duže kada su na veoma nisko kaloričnoj ishrani. Kada su istraživači pojačali gene, gliste su živele još duže, čak i sa normalnim obrocima hrane. Kada su ih smanjili, gliste su imale uobičajeni životni vek. Dilin kaže da ljudi imaju tri gena koji su slični fa-foru i navodi da su oni deo unutrašnjeg odbrambenog mehanizma koji štiti od gladovanja.

«Svakako da će gladovanje skratiti naš životni vek, ali će takodje veoma visokokalorična ishrana takodje skratiti naš životni vek za oko 30 do 40 odsto. Tako da je to veoma mali prostor na kojem ste na granici prelaska u gladovanje i prelaska u gojaznost. To je taj mali prostor smanjenja kalorija u kojem bi trebalo da budemo da bi produžili životni vek».

Dugačak je lanac evolucije od kišnih glista do čoveka, ali Dilin kaže da je vredno ustanoviti da li ljudska verzija fa-for gena radi na isti način. Cilj bi bio da se razvije lek koji može da ga aktivira kako bi ljudi mogli da osete njegove efekte bez da se podvrgnu gladovanju.

«Bez obzira da li će, ili ne, to produžiti ljudki vek – mislim da to nije glavni cilj. Cilj je da se zapravo umanje pojave bolesti vezanih za starije godine», zaključuje Dilin.

XS
SM
MD
LG