Nemački mediji konstatuju da će se proces donošenja odluke o budućem statusu Kosova očito poprilično odužiti, ali ističu i da prave alternative nadziranoj nezavisnoti zapravo nema. Sudeći prema izjavama nemačkih političara, i Berlin kao da računa sa tim da ova oldluka neće biti doneta do sredine godine, do kada Nemačka predsedava Evropskom unijom.
Dnevnik „Frankfurter rundšau“ u današnjoj analizi ocenjuje da u Savetu bezbednosti još samo pet, možda najviše šest zemalja članica podržavaju Ahtisarijev plan o nadziranoj nezavisnosti Kosova, dok je za većinsku odluku potrebno najmanje devet. Dodaje se da „samo mali broj zemalja želi da učestvuje u davanju nezavisnosti pokrajini koja ne može da garantuje bezbednost manjina i koja se bori sa organizovanim kriminalom na najvišem nivou“.
“Čak bi i podela Kosova, o kojoj bi Srbi i Albanci mogli eventualno da se nagode, pala na teret drugih – Roma, Goranaca i katoličkih Albanaca. Naredni korak bio bi pripajanje Albanaca iz Južne Srbije Kosovu. Medju gubitnicima u slučaju podele Kosova bila bi i Bosna, koju ionako drži samo doktrina da nema povlačenja etničkih granica na Balkanu. Ako se podeli Kosovo, podeliće se i Bosna. U tom slučaju je nezavisnost Kosova manje zlo“, zaključuje nemački dnevnik.
Nemačka politika postojano se drži Ahtisarijevog koncepta. Kancelarka Angela Merkel i američki predsednik Buš su u ponedeljak sa samita u Vašingtonu pozvali Savet bezbednosti da bez odlaganja usvoji rezoluciju o budućem statusu Kosova i podržali Ahtisarijev predlog o "nadziranoj nezavisnosti". No, nemački mediji nisu izvestili da je najava SAD da bi i samostalno mogle da priznaju nezavisnost Kosova bila tema razgovora predsednika Buša i kancelarke Merkel.
A to je za Berlin upravo problem broj 1 s obzirom na nastojanje da se izbegne kako ruski veto u savetu bezbednosti, tako i jednostrano priznavanje nezavisnoti Kosova, da bi se sprečile ne samo nesuglasice sa Moskvom i Vašingtonom, već i unutar EU. Nemački minister odbrane Franc Jozef Jung juče je tokom posete Kosovu istakao da je Nemačka „usredsredjena na pronalaženje rešenja u Savetu bezbednosti i da to smatra najboljim rešenjem, dok bi „jednostrano proglašenje (nezavisnosti) bilo pogrešan korak“.
No, pre odluke u Njujorku će se Berlin još jednom naći izmedju stavova Vašingtona i Moskve. Jer, već je najavljeno da će Kosovo biti medju najznačajnijim temama o kojima će ministri inostranih poslova grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije, G-8, razgovarati na sastanku 30. maja u Potsdamu blizu Berlina.