Ovo su loša vremena za američku automobilsku industriju, a stoga i za američki srednji zapad gde se nalaze glavni centri te industrije. Konkurencija azijskih proizvodjača, premeštanje biznisa u inostranstvo i modernizacija primorali su američke kompanije da zatvore fabrike i ukinu hiljade radnih mesta.
Eksperti ukazuju da ovaj region mora da smanji svoja očekivanja i diverzifikuje ekonomiju. Flint, grad u državi Mičigen koji je tokom proteklih 30 godina izgubio čak 70 hiljada radnih mesta u automobilskoj industriji predstavljao je nekada oličenje američkog sna. Do 1970-ih u fabrikama Dženeral Motorsa bilo je ne pretek dobro plaćenih radnih mesta. Na vrhuncu prosperiteta, fabrike Dženeral Motorsa u Flintu zapošljavale su 82 hiljade radnika, a centar grada odisao je živošću.
Danas je Flint samo senka tog prizora. Na Mein stritu u centru grada mogu se naći mnoge napuštene zgrade. Dženeral Motors i dalje proizvodi kamionete u ovom gradu, ali zapošljava samo 12 hiljada radnika. Glavni snabdevač Dženeral Motorsa delovima, kompanija «Delfaj» podnela je zahtev za zaštitu od bankrotstva. Majkl King, koji radi u ovoj kompaniji, strahuje da bi ona mogla da ukine još veći broj radnih mesta i smanji plate u budućnosti.
«Zaista se pitamo gde će kompanija završiti - i mi sa njom.»
King je već stavio kuću na prodaju zbog finansijskih poteškoća. On kaže da bez svog posla u ovoj kompaniji ne zna šta bi drugo mogao da radi. U regionalnom sedištu sindikata radnika automobilske industrije, direktor Duejn Zuksvert nastavlja da se bori u nastojanju da spase radna mesta.
Ipak, on uvidja da sindikati danas imaju ograničeni uticaj pošto kompanije mogu da premeste svoje operacije u Kinu ili druge zemlje sa niskim nadnicama. On kaže da pored pregovora o kolektivnim ugovorima sindikati moraju da se angažuju i u debati o spoljnotrgovinskoj politici.
«Znamo da moramo mnogo više da se angažujemo i da budemo politički aktivniji kako bi našu poruku preneli američkoj srednjoj klasi. Ne radi se samo o radnim mestima. Zaista se radi o američkoj srednjoj klasi.»
Medjutim, bivši predsednik Američke automobilske korporacije, Džerald Majers, kaže da jednostavno nije moguće vratiti radna mesta u automobilskoj industriji u Flint. Majers je sada profesor biznis menadžmenta na Univerzitetu Mičigena.
«Mladi ljudi moraju da shvate da ovaj deo Mičigena više nije ono što je bio. Oni bi trebalo da odu drugde i oni će otići drugde.»
Gradonačelnik Flinta, Don Vilijamson, kaže da će budućnost Flinta zavisiti od sposobnosti da privuče poslovne firme van industrijskog sektora. On navodi da je u tom cilju grad u poslednje četiri godine utrošio znatna sredstva da bi raščistio oronule zgrade, opravio puteve i povećao broj policajaca.
«Pre svega moramo da očistimo ovaj grad pre nego što ljudi budu želeti da dodju ovde. Moramo da dovedemo grad u savršeno stanje i ljudi će se vratiti.»
Renoviranje ovih starih zgrada banaka i njihovo pretvaranje u studentski dom za studente lokalnog ogranka Univerziteta Mičigena je početak jednog šireg plana modernizacije grada. Gradska uprava takodje planira da u centru grada uvede zonu besplatnog bežičnog pristupa internetu kako bi privukla visokotehnološke firme. Mada te akcije neće vratiti prosperitet prošlih vremena gradski oci se nadaju da će one učiniti Flint konkurentnijim u globalnoj ekonomiji.