Mada su se studenti univerziteta Virdžinija Tek vratili na predavanja, savetnici za mentalno zdravlje su pri ruci kako bi ponudili podršku onima koji žele da razgovaraju o svojim strahovima i osećanjima. Mentalno poremećeni student koji je ubio trideset dvoje studenata i profesora, nikada nije iskoristio mogućnost da porazgovara sa tom savetodavnom službom. Depresija, anksioznost i drugi ozbiljni mentalni problemi sve su češći medju američkim studentima, pa zdravstveni stručnjaci apeluju da se učini više za njihovo prepoznavanje i lečenje.
Svake godine više od dva miliona brucoša počinje život na koledžima u Sjedinjenim Državama. Većina njih su po prvi put sami. Mnogi su nepripremljeni za pritiske i anksioznost - propratne pojave njihove novostečene slobode. Neki od njih smatraju da će imati osećaj da su neuspešni ako ne ispune sve obaveze, ili su jednostavno tolio pretrpani zadacima da sve izgleda neizvodljivo.
Medicinski stručnjak TV mreže NBC, Nensi Snajderman, kaže da dolazak na koledž, uz pritisak da steknete prijatelje i adaptirate se na novu sredinu, dovodi do toga da su mnogi studenti ranjivi na depresiju:
”2006. godine izdat je neverovatan izveštaj. Medju više od 90 hiljada anketiranih sutdenata 50 odsto je priznalo da su bili depresivni, a 93 odsto da su bili preopterećeni. Deo toga se odnosi na aspekt mozga tinejdžera. Šaljemo decu u škole. Oni izgledaju poput odraslih i kao takve ih i tretiramo, ali prednji režanj njihovog mozga, koji kontroliše emocije i reguliše naše ponašanje u javnosti, još nije zreo.
Zakon smatra osamnaestogodišnjake odraslima i to je još više komplikuje situaciju ako neko do nujih ima znake mentalnog poremećaja. Nensi Snajdermen kaže da univerziteti često ne obaveštavaju roditelje o psihičkim poremećajima njihove, po zakonu odrasle dece, pa roditelji nisu svesni da je njihova pomoć možda potrebna.
”1974.godine donet je federalni zakon koji navodi da podaci o studentima, uključujući ocene, ne mogu biti dati roditeljima. Stoga, ako je vaše dete u krizi, ne možete da budete obavešteni, jer ako vas obaveste student može da tuži univerzitet.“
Ričard Kadison autor knjige ”College of the Overwhelmed“, kaže:
”Deo misije koledža trebalo bi da bude obučavanje profesora i osoblja univerziteta da prepoznaju upozoravajuće znake ozbiljnijih problema, poput depresije. Što otvorenije o svemu tome razgovaramo to će bolje biti za sve.“
Alison Malmon, čiji je brat patio od depresije i izvršio samoubistvo na koledžu kaže:
”Što je najavažnije, same studente niko ne uči da prepoznaju te znake. A oni su glavna linija odbrane.“
Podizanje svesti o psihološkim problemima na kampusu, kažu stručnjaci, moglo bi da smanji odbojnost i diskriminaciju koji okružuju mentalne bolesti i ohrabri studente kojima je potrebna pomoć da potraže lečenje.