Linkovi

Beograd spremno dočekuje misiju Saveta bezbednosti UN


Prva stanica misije Savjeta bezbjednosti UN, čiji je mandat utvrđivanja stanja na Kosovu, bio je Brisel. Tu su se, želeći da dobiju najnovije informacije o prilikama na Kosovu ali i o evropskom i NATO vidjenju stvari, članovi misije sastali sa zvaničnicima dvije organizacije.

Čuli su, prema onome što prenose evropski i NATO izvori, spremnost EU da preuzme odgovornost za civilnu misiju, provodjenje zakona i evropsku perspektivu ne samo Kosova, već i Srbije i ostatka balkanskog regiona. Obje organizacije traže što skorije donošenje rezolucije Savjeta bezbjednosti, koja bi konačno definisala položaj i budućnost Kosova. Misija Savjeta bezbjednosti je, prije posjete Beogradu i Prištini, zastala u Briselu, gdje je jutros imala niz sastanaka sa evropskim i NATO zvaničnicima. Saznati što više o prilikama, jasna je misija za američkog ambasadora, Zalmay Kalilzada koji kaže da je njihov cilj: "Da saznamo gledišta EU i NATO"

Belgijski ambasador pri Savjetu, Johan Verbeke kaže: "Započeli smo misiju u Briselu- čućemo generalnog sekretara NATO, Jaap de Hoop Sheffera kao i ljude iz Savjeta EU. Kao što znate, Havijer Solana danas nije tu, pa će nam se, umjesto njega, pridružiti njegov specijalni savjetnik, Stefan Lehne. Dakle, imaćemo ozbiljne brifinge o evropskoj i NATO dimenziji kosovskog pitanja".

Evropski stav su naglasili izvori Savjeta ministara EU- nova rezolucija Savjeta bezbjednosti je neophodna, jer bez nje je neizvodjivo za Brisel da na terenu započne vlastiti planirani civilni angažman. Naglašena je evropska perspektiva Kosova, Srbije i regiona, što bi trebalo da bude zajednički cilj svih uključenih u stabilizaciju i integraciju regiona sa evropskim strukturama.

Potrebu za novom rezolucijom naglasio je i evropski komesar za proširenje, Oli Ren, koji je ponovio ranije poznat stav o neophodnom jasnom definisanju kosovskog statusa, koji će, kako kaže komesar Ren, dati medjunarodni legitimitet i pravnu osnovu za angažovanje EU na Kosovu.

I pored ranije iskazanih neslaganja pojedinih evropskih članica sa Ahisarijevim planom o "nadgledanoj nezavisnosti" za Kosovo, Ren je članovima misije naglasio kako Unija ne samo da podržava rad, već i plan specijalnog izaslanika UN-a, uvjeren da Rusija, koja je i inicijator stvaranja misije Savjeta, i njen predsjednik, Vladimir Putin, dijele demokratske vrijednosti Evrope, te da je od velike važnosti da kosovskom pitanju Moskva pristupi u duhu odgovornog multilateralizma.

Kada je riječ o NATO, tu nije bilo spornih elemenata u jedinstvu stavova vojnih članica, koje je članovima misije danas prenio generalni sekretar NATO, Jaap de Hoop Shefer. Njegov portparol, Džems Aparturaj, smarta da je sasvim prirodno da je razgovor sa NATO vrhom jedna od prvih tačaka u agendi misije Savjeta bezbjednosti:

"Misije je ovdje da prikupi informacije o Kosovu, a NATO je tamo ozbiljno angažovan sa oko 16 hiljada vojnika. Generalni sekretar je dao svoje vidjenje o bezbjednosti na Kosovu, kao i svoje, NATO gledište o tome kako Alijanse namjerava da podrži politički proces...Stvar je sada do Savjeta bezbjednosti, ova informativna misija je važna, i tempirana u pravo vrijeme kako bi se razgovaralo ne samo sa NATO zvaničnicima, već i sa ostalim relevantnim ljudima prije nego što odu u region. Misija, dakle, dolazi u pravo vrijeme, mi u NATO žalimo da Savjet bezbjednosti razmatra ovo pitanje, što bi se trebalo okončati rezolucijom baziranom na Ahtisarijevim prijedlozima, kako bi se cijeli proces kretao u pravom smjeru".

Misija Savjeta bezbjednosti je poslijepodne napustila Brisel, odlazeći u pravcu Beograda.

Samardžić: Beograd spreman

Vlasti u Beogradu, kako prenosi Miša Brkić, tvrde da spremno očekuje dolazak misije Saveta bezbednosti UN koja treba da utvrdi stanje na Kosovu i sprovođenje rezolucije 1244.

Koordinator srpskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić izjavio je da Beograd nije dobio do kraja utvrđen program misije i da će tražiti izmenu programa kako bi predstavnici Saveta bezbednosti razgovarali sa što više ljudi na Kosovu i posetili srpske enklave na Kosovu, a ne samo sa predstavnicima institucija.

Samardžić je zatim izrazio očekivanje da sledi nastavak misije "posle koje će stići nova grupa predstavnika Saveta bezbednosti na nižem diplomatskom nivou da dopune podatke koje misija prikupi na terenu i da obiđu mesta koja je Srbija predložila, a cilj je da izveštaj bude što potpuniji".

Smatramo da misijom počinje deblokiranje situacije oko Kosova, rekao je Samardžić i zapitao se zašto bi se donosila nova rezolucija ako stanje na Kosovu nije stabilno, ako nisu obezbeđeni povratak, ljudska prava i popravljeno stanje bezbednosti.

A predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić izrazila je doziranu skepsu i istakla da Beograd nije u potpunosti zadovoljan programom posete misije Saveta bezbednosti.

Predsednica Koordinacionog centra je rekla da skepsu podgreva i velika aktivnost UNMIK-a i Kancelarije SAD u Prištini koji, prema rečima Sande Rašković Ivić traže od Srba da pruže podršku UNMIK-u i specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju.

Riker: Misija UN indormativnog karaktera

Šef UNMIK-a Joahim Riker izjavio je istovremno u Prištini da misija Saveta bezbednosti UN ima informativni karakter, ali i da većina ambasadora želi da pokaže da je Kosovo i dalje visoko na dnevnom redu Saveta bezbednosti.

Na pitanje zašto delegacija Saveta bezbednosti, uprkos izveštajima UNMIK-a, dolazi na zahtev Rusije kao stalne članice Saveta, Riker je rekao da nije problem u njegovim izveštajima, nego u želji da ambasadori imaju uvid u najnovije informacije sa terena.

XS
SM
MD
LG