Prvi demokratski izabrani predsednik Rusije, Boris Nikolaevič Jeljcin sahranjen je uz sve vojne i državne počasti na glavnoj aleji moskovskog Novodevičjeg groblja, gde počivaju posmrtni ostaci najuglednijih ruskih pisaca, muzičara i umetnika.
Prvi predsednik Rusije posle raspada Sovjetskog saveza pokopan je uz rusku himnu i paljbu plotuna.
Kovčeg sa Jeljcinovim telom bio je izložen u Hramu Hrista spasitelja, gde mu je opelo služio najstariji član Svetog sinoda, mitropolit Juvenalij.
Jeljcina su na poslednje putovanje ispratili supruga Naina, kćerke, kao i predsednik Rusije Vladimir Putin uz najviše rusko rukovodstvo.
Sahrani su prisustvovali brojni gosti iz inostranstva, medju kojima bivši američki predsednici Džordž Buš stariji i Bil Klinton, kao i bivši britanski premijer Džon Mejdžor, nemački predsednik Horst Koler, i bivši poljski predsednik Leh Valensa.
Zbog Jeljcinove smrti, predsednik Putin je današnji dan proglasio Danom žalosti. Boris Jeljcin umro je od srčanih tegoba u ponedeljak.
Legat Borisa Jeljcina
Premda zapadni analitičari ističu da je Jeljcin ličnost nesumnjivog istorijskog značaja, ruska javnost izgleda da ocenjuje njegovo nasleđe pre negativno. Ipak, kako izveštava koleginica Ivana Kuhar, pojedini analitičari tvrde da će Jeljcinov istorijski značaj tokom vremena nadjačati sećanje na njegove političke mane.
Politički analitičari često naglašavaju da je Boris Jeljcin bio čovek satkan za velika dostignuća. Jeljcin je nadzirao raspad Sovjetskog Saveza i nestanak Komunističke partije. On je započeo pretvaranje bastiona komunističkog sveta u demokratsku državu, prihvatio liberalne ekonomske reforme, ukinuo cenzuru štampe... imao instrumentalnu ulogu u davanju nezavisnosti bivšim sovjetskim državama... predsedavao raspadom Varšavskog pakta i prihvatio radni odnos sa bivšim ruskim neprijateljem – NATO-om.
Suprotno ruskoj istoriji, Jeljcin je uspeo da promeni politički sistem bez krvoprolića.
Jeljcin je takođe preduzeo težak zadatak vođenja Rusije kroz haotičnu tranziciju iz centralizovane ekonomije u slobodno tržište. Ipak, u neredu koji je usledio, mnogi Rusi su videli kako im životni standard opada, dok se profiteri neograničeno bogate. Rusija se našla na samoj ivici bankrotstva i izgubila status supersile.
Anđela Stent, profesorka ruskih i evropskih studija na Džordžtaunskom univerzitetu u Vašingtonu, kaže da je Jeljcin, iako nije savršen, ipak bio ličnost istorijskih razmera.
«To je čovek koji je došao iz redova komunističke birokratije i uništio Sovjetski Savez. Bio je terminator, rešio je da sistem takav kakav je više ne može da opstane i imao hrabrost da ga uništi. Rekla bih da je to jedan od njegovih velikih legata», kaže Anđela Stent, dodajući da se neke njegove akcije ipak dovode u pitanje.
Ona podseća na 1993, kada je Jeljcin naredio tenkovski napad na parlament koji se suprotstavio njegovoj politici. Kada je video da mu se popularnost smanjuje, predsednik je dozvolio ruskim oligarsima da se dokopaju nacionalne imovine. Nova politička i ekonomska elita je uzvratila i podržala Jeljcinov ponovni izbor. Jeljcin je 1994. započeo surovu vojnu intervenciju u otcepljenoj republici Čečeniji, u kojoj su stradale desetine hiljada ljudi.
Profesorka Sent kaže da neki Rusi povezuju Borisa Jeljcina sa gubitkom ruskog međunarodnog ugleda i pljačkom nacionalnog bogatstva.
«Slika je pomešana. Rekla bih da jedan broj Rusa i danas gleda na 1990-e i izjednačava demokratiju i slobodno tržište sa siromaštvom, sa slabom Rusijom, sa vođom koji ih je nekad javno ponižavao», kaže Anđela Stent, ali dodaje da je Jeljcin ipak instinktivno shvatao principe demokratije.
«On je uveo medijske slobode, uveo je političko nadmetanje. Naravno, nije bio savršeni demokrata. Niko ko je dolazio iz sovjetskog sistema nije ni mogao da bude demokrata Džefersonovog kova. Ali je razumeo pluralizam, razumeo je slobodu izražavanja, razumeo je šta znači skidanje okova ljudima, uklanjanje kontrole i dopuštenje da rade ono što hoće», kaže ona.
Dugogodišnji analitičar sovjetske i ruske politike, Dmitrij Trenjin, iz Karnegijeve zadužbine u Moskvi, smatra da pozitivni elementi Jeljcinovog nasleđa nadmašuju njegove političke nedostatke.
«Bez Jeljcina, demokratski talas se nikada ne bi spojio sa populističkim, antikomunističkim osećanjima u Rusiji. Bez Jeljcina, Rusija verovatno nikada ne bi vodila borbu za nezavisnost unutar Sovjetskog Saveza», kaže Trenjin, dodajući da je isto tako istina da je Jelcin imao i ogromne nedostatke.
«Postoje važne negativne strane koje ne mogu da se ne pomenu. Privatizacija sovjetske ekonomije koja je suštinski, na mnogo načina, bila ‘piratizacija’; vladavina oligarhije; čečenski rat i mnoge druge. Ne mislim da će te negativne strane da traju. Rekao bih da će prevladati pozitivne strane», kaže Trenjin, dok Anđela Stent sa Džordžtaunskog univerziteta dodaje da je Jeljcinov poslednji legat bilo imenovanje bivšeg agenta KGB-a, Vladimira Putina, za nasledniika.
Ona zaključuje da će proteći godine pre nego što istorija konačno ne proceni politički značaj Borisa Jeljcina.