Za njegovog mandata, okončan je raspad Sovjetskog Saveza. Portparol Kremlja Aleksander Smirnov potvrdio je da je Jeljcin umro, ali nije saopštio uzrok smrti niti je davao ikakve dodatne informacije. Agencija Intefaks citirala je neimenovani bolnički izvor koji je rekao da je Jeljcin preminuo pošto mu je otkazalo srce. Iako ga Zapad smatra prvim demokratom na čelu Rusije i čovekom koji je uveo tržišnu ekoomiju, mnogi gradjani Rusije pamtiće ga kao lidera u čije je vreme došlo do pada ruske moći na svetskoj sceni.
Ruski lider Vladimir Putin i poslednji šef sovjetske države Mihail Gorbačov izrazili su najdublje saučešće porodici Borisa Jeljcina. Putin je u telefonskom razgovoru sa Jeljcinovom porodicom, preneo izraze najdubljeg saučešća. Prema rečima Gorbačova, on i Jeljcin su se u mnogo čemu razmimoilazili i "to se odražavalo na političke procese, ali ja sada izražavam duboko saučešće porodici Jeljcina", rekaoje Gorbačov.
Bela kuća je saopštila da je bivši ruski predsednik Boris Jeljcin bio istorijska ličnost i izrazila saučešće njegovoj porodici.
"On je bio istorijska ličnost u periodu velikih promena i izazova za Rusiju. Izjavljujemo saučešće gospođi Jeljcin, porodici i ruskom narodu", izjavio je portparol Bele kuće Gordon Džondrou.
Britanski premijer Toni Bler izjavio je da je Boris Jeljcin bio izuzetna osoba, koja je imala "ključnu ulogu u ključnom trenutku" u istoriji Rusije:
"S tugom sam pimio vest o smrti bivšeg predsednika Jeljcina. On je bio izuzetna osoba koja je uvidela potrebu za demokratskim i privrednim reformama i u njihovoj odbrani odigrao ključnu ulogu u ključno vreme ruske istorije", saopštio je Bler.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da je bivši ruski predsednik bio ključna ličnost u postkomunističkoj Rusiji i izrazio saučešće njegovoj porodici, vlastima i ruskom narodu.
"Kao predsednik imao je ogromne izazove i teške zadatke, ali je približio Istok i Zapad i doprineo da sukobljavanja ustupe mesto saradnji", saopštio je Barozo.
20. avgusta, 1991. godine, Boris Jeljcin se popeo na jedan tenk i ušao u istoriju. Prkosnim govorom novoizabrani predsednik Rusije sprečio je pokušaj komunističke stare garde da sprovede puč protiv sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, što je označilo početak kraja Sovjetskog Saveza. Samo četiri meseca kasnije, Gorbačov je podneo ostavku, Sovjetski Savez se raspao, a Jelcin je postao lider nove, nezavisne Rusije.
Boris Jeljcin rodjen je u seljačkoj porodici, nedaleko od Sverdlovska, danas poznatog kao Jekaterinburg. On se nikada nije potpuno otresao svog porekla i čak izgradjivao svoj lik čoveka iz naroda. Ali ono što ga je činilo popularnim u narodu izazivalo je sukobe sa komunističkim rukovodstvom. Oktobra 1987. godine, na sednici Centralnog komiteta Komunističke partije, napao je Gorbačova i njegovu perestrojku kao previše priče, a premalo akcije. Zbog toga je javno ukoren i smenjen sa položaja, ali je uspeo da se povrati.
Juna 1991.godine, Jelcin je pobedio na prvim opštim predsedničkim izborima u istoriji. Dva meseca kasnije, herojskim govorom na tenku učvrstio je imidž borca za promene. Medjutim, narednih godina raspoloženje prema njemu kretalo se od obožavanja ka mržnji. Uprkos opredeljenosti za demokratiju, Jeljcin je zadržao autoritarni instikt komunističkog birokrate često primenjujući silu.
1993. godine, Jeljcin je ukinuo sovjetski ustav i raspustio parlament. Kada su se čvrstorukaški poslanici i njihove pristalice usprotivili, tenkovima je opkolio zgradu parlamenta.
Godinu dana kasnije, Jeljcin je ponovo izdao komandu koja se završila krvoprolićem - poslao je trupe u Čečeniju da zaustave pokušaj otcepljenja. U toj akciji poginulo je više od 75 hiljada ljudi, pretežno civila. Njen katastrofalan kraj i povlačenje ruskih vojnika Jeljcin je nazvao svojim najvećim razočaranjem.
Iako se očekivalo da će to označiti kraj njegove političke karijere, Jeljcin se ponovo povratio i na izborima 1996. godine, ubedljivo porazio svog komunističkog protivnika. Nekoliko dana uoči izbora doživeo je srčani napad i zbog operacije višestrukog bajpasa mesecima bio van političkog života. Ponovo je na kratko čvrsto preuzeo kormilo države, ali su stres i sklonost ka čašici učinili svoje. Nekoliko puta je u javnosti delovao dezorijentisano. Zdravlje je počelo da ga napušta, a sa njime i istančani politički instinkt. Gotovo na prečac je promenio nekoliko premijera. Pri kraju mandata već je bio samo figura. Medjutim, svojim sugradjanima pripremio je još jedno iznenadjenje.
Uoči dočeka nove 2000. godine, šest meseci pre isteka mandata, podneo je ostavku, predavši vlast premijeru Vladimiru Putinu, čoveku koga je sam odabrao da ga nasledi na položaju. Neko vreme izgledalo je da mu je ugled zauvek ukaljan političkom i fizičkom degradacijom, ali raspoloženje javnosti prema njemu postepeno se ublažilo.
Jeljcinova reputacija možda još trpi zbog promašaja počinjenih tokom poslednjih godina na vlasti, ali svet nikada neće zaboraviti krupnog Sibirca koji se, stojeći na tenku, usprotivio komunistima i pomogao Rusiji da se otrese svoje sovjetske prošlosti.
Zbog smrti prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina, predsednik Vladimir Putin odredio je 25. april Danom žalosti, saopštio je večeras Kremlj. Saopšteno je da će Jeljcin biti sahranjen 25. aprila na moskovskom Novodevičjem groblju, gde su sahranjeni mnogi ruski velikani, a da će gradjani moći da se oproste od prvog predsednika u hramu Hrista spasitelja.