Medjunarodni komitet Crvenog krsta navodi da se bezbednosna situacija u sudanskoj nemirima pogodjenoj pokrajini Darfur i dalje pogoršava i da je pristup ljudima u udaljenim selima sve teži. Delegat tima Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta, koja je upravo završila jednogodišnju misiju u Sudanu, izjavila je za Glas Amerike da Crveni krst nastoji da učini život u tim selima održivim kako njihovi meštani ne bi osećali da moraju da pobegnu u logore.
Medjunarodni komitet Crvenog krsta je jedina medjunarodna humanitarna agencija koja je aktivna u ruralnim oblastima u Darfuru. Glavni fokus njenog rada je da se pomogne u zaštiti ljudi koji žive u udaljenim selima i koji su izloženi napadima. Funkcioner za komunikacije Crvenog krsta, Džesika Beri upravo je završila jednogodišnju misiju u Sudanu. Ona je izjavila za Glas Amerike da humanitarni radnici Crvenog krsta redovno razgovaraju sa svim zaraćenim frakcijama kako bi pokušali da ih navedu da razumeju da civili moraju biti zaštićeni. Na žalost kaže ona ta poruka ne stiže uvek na pravo mesto.
”Vlada velika zabrinutost da što se duže ova veoma teška situacija nastavlja i što više meštana nije u mogućnosti da se vrati u svoja sela, oni neće imati izbor do da se sele u logore, koji su sada već prepuni i to je naša velika briga.“
Oko dva miliona interno raseljenih lica živi u logorima Ujedinjenih nacija. Džesika Beri primećuje da su ti logori dobro organizovani i da se izlazi u susret osnovnim potrebama tih ljudi za hranom, vodom zdravljem i obrazovanjem. Medjutim, ona ističe da je život u logoru lošijeg kvaliteta u odnosu na bezbedni ostanak kod kuće. I, mada Crveni krst želi ekskluzivno da se fokusira na sela, Džesika Beri kaže da to nije uvek moguće. Ona ističe da je Medjunarodni komitet Crvenog krsta rukovodio Gareidom, jednim od najvećih logora u južnom Sudanu, od kako je uspostavljen 2004. godine, jer nijedna druga humanitarna organizacija nije tamo radila. Vremenom, kaže ona, privatne humanitarne agencije su pristizale kako bi pružile usluge raseljenima. Medjunarodni komitet Crvenog krsta počeo je da pravi planove da se povuče iz logora i više se fokusira na sela. Medjutim, krajem prošle godine ona kaže da su logor i humanitarni radnici bili izloženi žestokom napadu. Nakon toga, dodaje ona sve humanitarne organizacije su se povukle, te je ostao samo Crveni krst.
”Medjunarodni komitet Crvenog krsta je odmah, nakon tog incidenta, imao kontakt sa brojnim stranama, zatražio je i dobio bezbednosne garancije kako bi bio u mogućnosti da ostane u tom logoru. Naravno morali smo, lišeni rizika, da imamo pristup tim ljudima i verovali smo da treba da ostanemo.“
Medjutim, gospodja Beri ukazuje, da prisustvo Crvenog krsta u logoru nije bezuslovno. Ukoliko bezbednosne garancije više ne budu važile i ako bi se nešto užasno dogodilo, ona ističe da bi radnici Crvenog krsta mogli da budu primorani da odu. Džesika Beri kaže da ne želi ni da pomisli šta bi se dogodilo sa 100 hiljada raseljenih u logoru, ako niko ne bi bio tu da se brine o njima.