Nacionalni istraživački savet je ovih dana objavio rezultate istraživanja poznavanja stranih jezika među američkim đacima i studentima. Savet je tokom jednogodišnjeg istraživanja ispitao program koji se nastavlja, a koji je pokrenuo američki Sekretarijat za obrazovanje pre 50 godina - za vreme Hladnog rata. Savet je ustanovio da bez obzira što sve više đaka pohađa kurseve stranih jezika, treba uložiti još više napor u unapređenje učenja stranih jezika i kultura.
Istraživanje je potvrdilo da širom zemlje sve veći broj američkih đaka i studenata uči strane jezike. Ruski je bio na vrhu spiska pre 50 godina. Ali danas, više đaka se interesuje za učenje kineskog, arapskog i drugih jezika, kaže Majkl Lemon, jedan od članova Nacionalnog istraživačkog saveta koji je sproveo istraživanje.
«Imate Kinu koja je postala jedna od velikih sila u međunarodnom sistemu. Slično tome, videli smo ogromno povećanje, mada ne baš na istom nivou s kineskim, arapskih programa. Pomišljam da će se tu pojaviti i drugi jezici, kao što je hindu, farsi i tako dalje», kaže Lemon, koji je sa drugim članovima saveta ispitao i ocenio 14 različitih programa stranih jezika u američkim školama i na fakultetima. Članovi odbora su obišli razne univerzitete i razgovarali sa studentima. Predsednica saveta, Dženet Norvud, kaže da je za mnoge od tih studenata učenje stranih jezika iskustvo koje im menja ceo život.
«Jedan mladi čovek mi je rekao: ‘Vi ne razumete koliko mi sve to znači. Naučio sam jezik. Onda sam preko leta radio u kompaniji na tom jeziku. Ceo život mi se promenio’», kaže Dženet Norvud i dodaje da odbor preporučuje uspostavljanje većeg broja programa za učenje stranih jezika u inostranstvu, da bi se mladim Amerikancima omogućilo da shvate i stranu kulturu.
«Nije dovoljno razgovarati sa ljudima na njihovom jeziku. Treba da razumete kako ti ljudi misle, šta su im teme, koje probleme imaju», kaže Dženet Norvud.
Istraživač Meri Elen O’Konel kaže da je preporučljivo, bez obzira što fakulteti igraju ključnu ulogu u unapređenju učenja stranih jezika, da deca počnu da uče strane jezike od prvog razreda.
«Ako hoćete da razvijete veštinu koja je našoj zemlji zaista potrebna, uistinu treba da počnete rano, treba da učite jezik od najmlađeg uzrasta. Voleli bismo da vidimo da deca shvate kako izgleda život u drugim delovima sveta», kaže ona.
Učesnici istraživanja su razmotrili i različite faktore koji bi mogli da povećaju efikasnost programa učenja stranih jezika. Dotok imigranata u Sjedinjene Države je jedan od mogućih izvora, kaže Kenet Pruit, profesor na Univerzitetu Kolumbija.
«Imamo mnogo ljudi koji su vrlo rečiti, vrlo obrazovani, koji su se nedavno doselili. Hteli bismo da iskoristimo taj izvor bolje nego sada. Svi oni će, naravno, da nauče engleski, jer treba da nauče engleski, ali ne želimo da izgube svoj jezik», kaže Pruit.
Moderna tehnologija, zaključuje profesor Pruit, još jedan je vredan element koji može da pomogne da se sastave i usaglase efikasniji programi učenja stranih jezika i ocenjivanja studenata na svim nivoima.