Hiljade studenata Univerziteta Virdžinija Tek, profesora i gradjana okupilo se u kampusu univerziteta kako bi paljenjem sveća odali poštu za 32 kolega poginulih u napadu koji američke vlasti ocenjuju najkrvavijem do sada. U tišini, studenti su sinoć zapalili sveće, da bi potom u govorima predstavnici univerziteta poručili da utehu treba da traže jedni u drugima.
"Prevazićićemo ovo, ali biće potrebna snaga za to. Želimo da svet zna da ćemo se oporaviti i preživeti uz vaše molitve", rekla je potpredsednica Univerziteta za studentska pitanja Zenobija Hajks.
Čo Seng Hui, student završne godine studija engleskog jezika, ostavio je poruku na čak osam strana u kojoj sa besom napada žene i decu bogatih roditelja. Smatra se da je bio usamljenik, a, prema nekim izveštajima, možda je uzimao lekove protiv depresije i postajao sve nasilniji. Portparol škole Leri Hinker rekao je da je Čo "bio usamljenik" i da je teško pronaći informacije o njemu. Nakon masakra, otkazani su svi časovi do kraja nedelje, a mnogi studenti napustili su kampus.
U medjuvremenu, istraga masakra na najvećem univerzitetu države Virdžinije se nastavlja. Šef policije Virdžinija Teka Vendel Flinčam je rekao novinarima da balistički dokazi ukazuju da je Čo Sung Hui bio jedini naoružani napadač odgovoran za pucnjavu u studentskom domu na kampusu, kao i za kasnije krvoproliće u učionicama.
”Pištolj kalibra 9 milimetara i malokalibarski pištolj pronadjeni su u Noris Holu. Laboratorijski nalazi potvrdjuju da je jedno od ta dva zaplenjena oružja u Noris Holu iskorišćeno u oba incidenta.“
U intervjuima za novine i TV mreže, očevici su preneli zastrašujuću sliku naoružanog napadača, koji je pucao u svoje žrtve sa ozbiljnim, ali mirnim izrazom na licu. Čo je bio student četvrte godine na engleskoj književnosti. Doputovao je u Sjedinjene Države iz Južne Koreje kao dečak još 1992. godine i odrastao je u jednom od predgradja Vašingtona. U Americi je imao dozvolu za stalni boravak, zadržavši državljanstvo Južne Koreje. Na skupu na Virdžnija Teku Čo nije pomenut, već su se samo čuli izrazi saučešća za žrtve i rešenost da svi prevazidju ovu tragediju. Pesnikinja Niki Djovani - koja je i profesor na Virdžinija Teku - apelovala je na prisutne da se okupe kao porodica.
”Mi smo Virdžinija Tek. Dovoljno smo jaki da neumorno stojimo uspravno. Dovoljno hrabri da se pognemo glavu i da se isplačemo. I dovoljno tužni da znamo da se moramo ponovo smejati. Mi smo Virdžinija Tek,“ poručila je Djovani.
Dok je odlazila sa podijuma, studenti su je pozdravili studentskim pozdravom - što je potvrda da će za zaceljenje rana biti potrebno vreme, ali da će u tome svemu oni biti jedni uz druge.
Smrtonosna i nasumična pucnjava na univerzitetu Virdžinija Tek izazvala je nelagodan osećaj medju stranim studentima u Americi i, prema stručnjacima, mogla bi da utiče na upis stranih studenata na američke univerzitete narednih godina. Sang Jun Nam, je student korejskog porekla na univerzitetu Virdžinija Tek. Sang, koga ovde zovu Džastin, rekao je da je vidjao osumnjičenog ubicu na kampusu, ali ga lično nije poznavao. Džastin nije jedini koji nastoji da se suoči sa tragedijom koja je pogodila njegov univerzitet. Kako je rekao Glasu Amerike, on takodje brine da bi taj incident mogao da negativno doprinese mišljenju stranih studenata o Americi i članova njihovih porodica, koji su rodjeni u inostranstvu, što bi moglo da oteža njegov život i život hiljada drugih.
“Nakon terorističkih napada u SAD, 2001. godine, ljudi sa Bliskog istoka imali su teškoće na aerodromima i drugde. Mnogi ljudi se brinu da li će im biti teško da dobiju vize da dodju u SAD, da dobiju stalan boravak, državljanstvo i drugo. ”
SAD su, gledano istorijski, magnet za mnoge od najtalentovanijih studenata. 2001. je bila godina kada je izdat najveći broj studentskih viza u SAD, više od 293.000. Taj broj je opao za više od 80.000 tokom dve godine posle 11. septembra 2001, ali se zatim postepeno povećavao. Prošle godine, Državni skretarijat je izdao više od 273.000 studentskih viza.
Kakve bi mogle da budu posledice po budući upis stranih studenata na američke univerzitete. Vik Džonson, direktor za javnu politiku u vašingtonskom Udruženju medjunarodnih prosvetnih radnika kaže da tragedija na univerzitetu Virdčinija Tek svakako ne pomaže u tom pogledu.
“SAD imaju reputaciju opasne zemlje zbog našeg odnosa prema posedovanju oružja. Roditelji često nisu spremni da pošalju svoju decu na studije u SAD, prvenstveno iz tog razloga...”
Džonson ukazuje da postoje razni faktori koji obeshrabruju strane studente da studiraju u SAD: teškoce oko dobijanja viza nakon terorističkih napada 2001, povećane bezbednosne mere pri ulasku u Ameriku, kao i opšti utisak da se Amerikanci odnose sa više podozrenja prema stranim studentima i da ih ne prihvataju kao ranije. Džonson se nada da će pad broja stranih studenata u SAD biti privremen pošto smatra da SAD imaju velike koristi kada se u zemlji obrazuju budući svetski lideri, poslovni ljudi i vodeći naučnici. On dodaje da bi SAD izgubile jednu od svojih najvećih prednosti na svetskoj pozornici kada bi se priliv stranih studenata smanjio.