Američki državni podsekretar za politička pitanja Nikolas Berns izjavio je na Kapitol Hilu da su «mediji pogrešno preneli» njegovu izjavu pred Savetom za spoljnopolitičke odnose da će Vašington podržati nezavisnost Kosova čak i ako nova rezolucija o Kosovu ne bude usvojena u Savetu bezbednosti. Posle svedočenja u Odboru za spoljnopolitičke odnose Predstavničkog doma američkog Kongresa, Berns je novinarima rekao da SAD insistiraju na tome da s kosovski status reši kroz proces u Ujedinjenim nacijama.
Na samom pretresu u Predstavničkom domu, Berns je precizirao da će narednih nedelja, SAD biti sponzor nove rezolucije Saveta bezbednosti koja će zameniti rezoluciju 1244. Prema Bernsovim rečima, nova rezolucija neće dati nezavisnost Kosovu, ali će stvoriti uslove i ukloniti političke i pravne prepreke nezavisnosti, i obezbediti mandat medjunarodnoj superviziji Kosova posle odredjena statusa, u skladu sa Sedmim poglavljem Povelje UN. «Kada ta rezolucija bude usvojena, očekujemo da će kosovski lideri proglasiti svoju nezavisnost a SAD i druge zemlje će potom priznati novu državu» objasnio je Berns. On je rekao da je cilj Vašingtona da se proces rešavanja kosovskog statusa okonča do kraja proleća. Državni podsekretar je naveo da je proteklih dana, kroz razgovore sa svetskim diplomatama, stekao utisak da u SB već postoji dovoljno glasova da se usvoji nova rezolucija i da sumnja da će neka stalna članica poput Rusije, to blokirati ulaganjem veta. On je dodao da je Vašington započeo niz razgovora sa ruskom vladom kako bi je naveo da podrži proces ili ga bar ne blokira, a sam Berns će naredne nedelje ponovo razgovarati sa zamenikom šefa ruske diplomatije, Vladimirom Titovom. Nikolas Berns kaže da je Titova nedavno u Njujorku podsetio da su SAD i EU proteklih osam godina uložile najviše resursa, poslale najviše vojnika i najviše se političke angažovale na Kosovu, te da bi snosile i najveće posledice u slučaju neizbežnih nemira ako SB odloži donošenje odluke. Berns je još jednom podvukao da je Kosovo jedinstven slučaj koji ne može da se poredi ni sa jednom drugom situacijom na svetu, te da SAD očekuju da će sve odgovorne vlade odbaciti takva poredjenja.
Na pretresu su svoje stavove o kosovskom problemu izneli i članovi Kongresnog odbora za spoljnopolitička pitanja. Predsedavajući, Tom Lentoš, je izrazio snažnu podršku planu specijalnog predstavnika UN Martija Athtisarija. On je rekao da savršeno rešenje ne postoji, ali je istakao da «za Kosovo ne može biti slobode bez nezavisnosti, a za medjunarodnu zajednicu nema drugog prihvatljivog rešenja osim nezavisnosti». Slično mišljenje izneli su i kongresmeni Eliot Engl, Džozef Kroli i Robert Veksler. Neki od njih su istakli da će Srbija, u krajnjoj liniji, imati najveće koristi od kosovske nezavisnosti, jer će se osloboditi tereta prošlosti i nastaviti putem evropskih integracija. Medjutim, drugačiji stavovi čuli su se od kongresmena koji su članovi srpskog kokusa. Tako je kopredsedavajući kokusa, kongresmen Den Barton postavio pitanje čemu žurba u forsiranju kosovske nezavisnosti, i izrazio bojazan da bi nametnuto rešenje imalo opasne dugoročne posledice. Barton je istakao da bi umesto toga trebalo podstaći Beograd i Prištinu da zajednički dodju do prihvatljivog rešenja. Članica Predstavničkog doma Dajen Votson dovela je u pitanje realnost tvrdnje američke administracije i Nikolasa Bernsa da je Kosovo jedinstven slučaj. Ona je podsetila da na svetu postoje na desetine sličnih, «unikatnih» situacija ali da se SAD, na primer, ne zalažu za nezavisnost Tajvana od Kine ili Kurdistana od Turske i Iraka. Kongresmen Kristofer Smit posebno je ukazao na dugogodišnju ugroženost prava srpske manjine i kulturnog i verskog nasledja na Kosovu, postavljajući pitanje zbog čega nije postignut veći napredak u njihovoj zaštiti.