Linkovi

U Americi debata o pooštravanju propise za rad hedž fondova


Hedž fondovi, specifična vrsta investicionih fondova koji za razliku od opštih investicionih fondova djeluju u znatno slobodnijem regulatornom ambijentu sa mogućnošću da osim poseda akcija i obveznica, investiraju u sve što menadžeri procjene da će donijeti profit. Hedž fondovi, kao alternativni investicioni mehanizmi, često imaju visok stepen zaduženosti u odnosu na sopstvena sredstva. Njihov profit se mjeri u milijardama dolara, ali njihovo propadanje može da ugrozi značajne ekonomske sisteme. Samo priošle godine broj hedž fondova povećao se za trećinu, a kritičari – u sve otvorenijoj debati u SAD – traže da vlada pojača kontrolu njihovog rada, kako bi se omogućilo fer tržišno nadmetanje. Pristalice upozoravaju da bi višak regulative mogao otjerati investitore i usporiti inovacije u sistemu ulaganja.

Trenutno je registrovano najmanje 8.000 hedž fondova koji kontrolišu nevjerovatnih bilion i 400 milijardi dolara investicija. To sve popularniju “hedž fond industriju” čini nešto malo većom od ekonomije Kanade i tek nešto manjom od bruto nacionalnog dohotka Brazila. Neki od hedž fondova bilježe enormne profite, drugi pak propadaju i izazivaju velike probleme.

Profesor Merilendskog univerziteta, bivši regulator na tržištu kapitala, Michael Greenberger kaže da regulatorne vlasti – Kongres i druge agencije, pažljivo prate rad hedž fondova.

"Uticaj hedž fondova na ekonomiju počinje da zabrinjava i razmišlja se o uvođenju određene kontrole u njihovom djelovanju."

Hedž fond je u stvari privatno partnersvo u kome investitori ili institicije povjeravaju kapital menadžeru. Menadžer novac ulaže, acilj je stvoriti profit – bilo kupovinom dionica, bilo cijelih kompanija ili robe i nekretnina čija će vrijednost potencijalno rasti. Takođe se, menadžeri mogu, uslovno rečeno, “kladiti” da će cijena određenih artikala da padne.

Limitiran broj, uglavnom bogatih i sofisticiranih ulagača može se pridružiti ovom ekskluzivnom investicionom mehanizmu, koji je opterećen sa mnogo manje zakonskih obaveza nego što je to recimo slučaj sa opštim investicionim fondovima. Hedž fondovi su stoga agresivniji i mnogo više rizikuju.

Primjera radi, hedž fondovima je dozvoljeno da pozajme akcije ili novac da bi povećali sumu koju ulažu. To omogućava veći profit, ali istovremeno predstavlja značajno veći rizik gubitka.

Ako investicije propadnu, hedž fond možda neće biti u mogućnosti da vrati pozajmljeni novac, što bi moglo da povjerioca dovede do bankrotstva.

Profesor Greenberger upozorava da bi se - ukoliko bi veći broj hedž fondova propao istovremeno – to negativno odrzailo i na fondove i na povjerioce, a talas bi ozbiljno poljuljao i čitav finansijski sistem. Kaže da se to umalo desilo krajem 1990-ih.

"Prvo veliko propadanje bilo je 1998. kada se Fond Long Term Capital Management našao na ivici propasti. To je bio, u to vrijeme, najveći hedž fond na svijetu. Zdrav razum je tada sugerisao da bi propadanje fonda, dugoročno, izazvalo užasan sistematski kolaps američke ekonomije. Ljudi su već počeli da pričaju o depresiji, o ekonomskoj depresiji."

Bil Man iz konsultanstke kompanije "Motley Fool" kaže da hedž fondovi ponekad koriste svoja velika sredstva kako bi na nepošten način manipulisali cijenama roba, akcija i drugih investicija. Primjera radi – nafte, azijskih valuta ili dionica nekih kompanija.

"Oni apsolutno mogu da izmanipulišu tržište i mislim da je važno naglasiti da oni to po svemu sudeći i rade."

Man kaže da jedan beskrupulozan menadžer hedž fonda može da obori cijeni dionica bilo koje kompanije koju želi da kupi, samo šireći negativne glasine o toj komapniji. Fond takođe može da proda veliku količinu određenih dionica, plaveći tržište i tako obarajući njihovu cijenu, da bi potom kupio svaku dionicu iste te kompanije, ali po znatno nižoj cijeni.

Jedan broj zakonodavaca i eksperata vjeruje da bi vlada trebalo da bolje kontroliše rad hedž fondova, da se od njih traži da objave više podataka o svojim aktivnostima, a sve u cilju promocije fer poslovanja. Međutim, menadžeri hedž fondova kažu da je već mnogo zakona koji regulišu spornu materiju – poput zakona o zabrani prevare i trgovine akcijama na osnovu informacija dobijenih od insajdera.

Istraživač na Univerzitetu George Mason, Human Šadab, kaže da ne bi bilo pametno primoravati hedž fondove da objelodane svoje poslovne tajne i strategiju investiranja.

"To bi bilo kao kada šefa kuhinje tjerate da otkrije tajni recept, nešto što ga čini boljim od drugih."

Šadab kaže da hedž fondovi tržište čine likvidnijim, jer uvećavaju broj investitora koji žele da ulažu.

Čelnici Bušove administracije nedavno su pažljivo izanalizirali pravila po kojima posluju hedž fondova u SAD i odlučili da se ti zakoni ne mijenjaju. Evropski zvaničnici istovremeno, još razmatraju uvođenej strožijih propisa koji će regulisati ovu materiju.

XS
SM
MD
LG