Saopštavajući da je 15 britanskih zarobljenika oslobođeno, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je rekao da je Iran oslobodio svoje zarobljenike, kao - kako se izrazio - “poklon britanskom narodu”.
Međutim, da li Iran za uzvrat očekuje poklon? Britanski premijer Toni Bler je rekao da je Britanija okončala krizu bez sklapanja ikakvog sporazuma sa Iranom.
”Uspeli smo da obezbedimo povratak svih naših mornara brže nego što su mnogi očekivali i želim jasno da kažem da je to postignuto bez ikakvog sporazuma, bez ikakvih pregovora ili dodatnih dogovora bilo kakve prirode. Od samog početka smo jasno rekli da to nećemo da uradimo. I držali smo se toga do kraja.”
Vejn Vajt, bivši visoki obaveštajni analitičar Državnog sekretarijata, kaže da je Britanija, ako zaista nije bilo nekakvog dogovora o oslobađanju zarobljenika, izašla iz cele krize na pozitivan način.
”Ne znamo šta se događalo ispod žita. Moguće je da su Britanci dali nešto što ćemo otkriti kasnije. Ako nisu, onda su u svemu ovome dobro prošli, ako im Iranci nisu ništa iznudili.“
Ipak, jedan iranski diplomata koga su u februaru u Iraku zarobili otmičari odeveni u iranske vojne uniforme, iznenada je oslobođen dan pre nego što je Iran oslobodio pripadnike britanske mornarice.
Predstavnicima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta je dozvoljeno da posete pet Iranaca koje su uhapsile američke snage u Iraku u januaru. Takođe je saopšteno da su u toku pregovori o mogućnosti davanja dozvole iranskim funkcionerima da posete te zarobljenike. Džon Kalabreze sa Instituta za Bliski istok, veruje da postoji veza između tih događaja i oslobođenja britanskih pomoraca, ali ističe da diplomatija iza scene omogućava obema stranama da tvrde da nije postignut nikakav sporazum.
Karim Sadžadpur, iranski analitičar u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir, veruje da su Iranci verovatno dobro delovali u muslimanskom svetu i među bliskoistočnim masama koje se protive politici Zapada i Sjedinjenih Država na Bliskom istoku.
Teško je odmeriti uticaj na iransku unutrašnju politiku, jer nije jasno ko je zapravo naredio zarobljavanje. U širokim krugovima se pretpostavlja da je to bio predsednik Ahmadinedžad. Međutim, vrhovni lider Irana, ajatola Ali Hamenei, ima poslednju reč u veoma tajnom sistemu donošenja odluka. Karim Sadžadpur dovodi u pitanje Ahmadinedžadovu ulogu u rešenju krize.
”Smatram da predsednik Ahmadinedžad nije naredio zarobljavanje britanskih mornara niti organizovao njihovo oslobađanje. On je jednostavno glumac u ovoj drami, ali ne i reditelj.“
Sadžadpur kaže da bez obzira na mogućnost da je Revolucionarna garda delovala na svoju ruku, ili da su akciju naredili Hamenei ili Ahmadinedžad, Iran nikada ne iznosi u javnost svoje unutrašnje sporove.
Analitičari dodaju da je administracija predsednika Buša takođe dobro postupila, držeći se po strani i dopuštajući premijeru Bleru da odlučuje o krizi.