Magazin Business Week svake godine objavljuje spisak 50 najplemenitijih američkih filantropa, sastavljen na osnovu dobrotvornih priloga tokom prethodnih pet godina. Na spisku za 2006, prvi je milijarder Voren Bafet, ispred osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa i njegove supruge Melinde. Međutim, bogati nisu jedini koji daju priloge dobrotvornim organizacijama.
Zaprepašćujuće prošlogodišnje saopštenje Vorna Bafeta da Fondaciji Gejts poklanja 31 milijardu dolara, odnosno više od 80 odsto sopstvene imovine, promenilo je definiciju filantropije. Dva najbogatija čoveka na svetu se nadaju da finansiraju napredak zdravstvene zaštite, nauke, obrazovanja u svetu.
Iako se pokloni bogatih objavljuju na naslovnim stranama, statistika pokazuje da najveći broj dobrotvornih priloga daju i manje imućni pojedinci. Ljan Vilhelm, novinar lista Chronicle of Philanthropy, koji se bavi neprofitnim sektorom, kaže da su Amerikanci veoma plemeniti.
«Nama u Sjedinjenim Državama je veoma usađen duh dobročinstva. On se zasniva na ideji preduzetništva i individualizma. Takođe je rasprostranjen osećaj da treba da dajemo novac zbog toga što država nije uvek najbolji put da se vrati društvu ili pomogne ljudima. Mislim da je to jedan od razloga. Naravno, tu je i religija. Najnovje istraživanje pokazuje da su američke donacije po glavi stanovnika veće nego u Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, u svim tim zemljama su manje nego u Sjedinjenim Državama», kaže Vilhelm.
Dobrotvorni prilozi većinom odlaze neprofitnim organizacijama kao što su bolnice, crkve i škole i često mogu da se odbiju od poreze. Linvud Kembel je sada član Upravnog odbora United Way-a, jedne od najvećih neprofitnih organizacija u Sjedinjenim Državama.
«Dok sam bio mlad, neprekidno sam imao mnogo posla. Nisam imao vremena da budem volonter, ali sam svake godine davao priloge. Kad god dajem, nemam osećaj da nešto gubim, Za mene je to obaveza», kaže Linvud Kembel.
Vilhelm objašnjava da će ljudi, dokle god se prilozi otpisuju od poreze, biti motivisaniji da daju priloge.
«Pre nego što iko da neki veliki prilog, siguran sam da razgovara sa stručnjakom za porezu i osigura maksimalnu korist od svog budućeg poklona. Svi žele da obezbede za sebe najveću moguću korist. Ipak, mislim da je većina ljudi istinski motivisana idejom davanja i pomaganja drugima», kaže on, objašnjavajući da se dobrotvorni prilozi ne svode samo na davanje. Sve više ljudi obraća pažnju i na to kako se njihovi prilozi koriste.
«Ljudi prave veliko bogatstvo dok su mlađi. Imaju drugačiji stav, na neki način prebacuju svoj preduzetnički duh u filantropiju, pri čemu bi voleli da imaju neku vrstu kontrole nad stvarima za koje daju priloge. Uistinu žele da vide rezultate, isto kao što poslovni čovek hoće da vidi rezultate svog poslovanja», kaže Vilhelm, opisujući kako sam čin davanja nadahnjuje druge.
«Neko mi je ispičao da je Vorena Bafeta za njegov poklon inspirisala jedna sedmogodišnja devojčica koja je htela da pošalje Fondaciji Gejts 35 dolara, celu svoju ušteđevinu.»
Bez obzira da li su izuzetno bogati ili ne, mnogi imaju urođen osećaj za davanje, čak i oni kojima je naizgled najviše potrebno, poput Entonija Džonsona, koji boluje od side.
«Uvek nešto mora da se vrati. Ja često kažem da niko ne može da uradi sve, ali da svako može da uradi nešto. Zajedno, možemo da uradimo sve, a ja bih naravno želeo da uradim moj deo, moje sledovanje.»
