Potraga u Sjedinjenim Državama za gorivom koje bi istovremeno smanjilo zagadjivanje vazduha i zavisnost od uvozne energije dovelo je do krupnih ulaganja u proizvodnju biogoriva, kao što je etanol. Najglasnije pristalice tog trenda su farmeri i poljoprivredna preduzeća, koji predvidjaju porast potražnje za kuikuruzom, sojom i drugim industrijskim biljkama.
U zavisnosti od toga koga pitate, etanol i druga biogoriva su ili budući izvori energije i spas od zagadjenog vazduha, ili lažna obećanja koja skreću pažnju sa potrage za istinskim rešenjima energetskih i ekoloških problema. Od svih biogoriva u Americi se najviše proizvodi etanol, alkoholni dodatak benzinu, koji se dobija fermentacijom kukuruza. Stoga nije čudo što su najveće pristalice etanola farmeri i političari iz država u kojima se mnogo gaji kukuruz. Svi oni se slažu da bi etanol bio suviše skup za potrošače ako njegova proizvodnja ne bi bila subvencionisana, ali ističu da subvencije prima i industrija prerade nafte. Povećana prodaja benzina sa dodatkom etanola dovela je do 15-postotnog povećanja proizvodnje kukuruza u Sjedinjenim Državama, pa ga sada proizvode i oni farmeri koji ga ranije nisu sejali. Medjutim, kako kaže Kristin Breki, iz Američke koalicije za etanol, pravi potencijal obnovljivih izvora energije doći će do izražaja kada etanol bude mogao da se proizvodi i od otpadnog poljoprivrednog materijala sa visokim procentom celuloze:
”Gajenje kukuruza radi preradjivanja u etanol neće ugroziti druge useve u Sjedinjenim Državama ako tome dodate potencijal dobijanja etanola iz celuloze. Vremenom, ta dva izvora mogla bi da zamene polovinu potreba u nafti.“
Jedan od najistaknutijih kritičara tog ružičastog scenarija je ekolog sa Univerziteta Kornel, Dejvid Pimental, čije studije dovode u pitanje efikasnost etanola i drugih biogoriva:
”Sekretarijat za energiju tvrdi da je prošle godine, od 20 odsto proizvodnje kukuruza dobijeno oko 20 miliona tona etanola. To je manje od jednog procenta naše godišnje potrošnje nafte. Ako bismo sav kukuruz pretvarali u etanol, što je nemoguće, pokrili bismo samo sedam odsto potreba u tečnom gorivu.“
Pimental i njegov tim takodje tvrde da se, ako se svi činioci proizvodnje uzmu u obzir, za proizvodnju etanola potroši 29 odsto više energije iz fosilnih goriva nego što daje proizvedeni etanol. Sličan je odnos i u proizvodnji biodizela iz soje i drugih industrijskih biljaka, kažu oni. Medjutim, neka najnovija istraživanja to pobijaju. U jednom od njih učestvovao je i ekonomista sa Univerziteta države Minesote, Daglas Tifani:
”Veoma pažljivo smo ukalkulisali svaku potrošnju energije. Naši rezultati poklapaju se sa rezultatima Nacionalne laboratorije Argon i drugih, i pokazuju da postoji pozitivan odnos u proizvodnji i etanola i biodizela.“
Istim istražvanjem je ustanovljeno da su neke biljke pogodnije od kukuruza za proizvodnju etanola, i da, u stvari, biodizel obećava veću ekonomičnost od etanola. Istraživači iz Minesote slažu se sa istraživačima na Univerzitetu Kornel da biogoriva neće značajnije smanjiti potrebe za naftom. Ipak, kako kaže Daglas Tifani, neprestani rast cena nafte na svetskim tržištima i dalje će pothranjivati interesovanje za proizvodnju biogoriva.