Rusija je oštro protestovala zbog planova Sjedinjenih Država da stacioniraju elemente antiraketnog odbrambenog sistema u dve bivše komunističke zemlje istočne Evrope. Vašington tvrdi da je odbrambeni mehanizam potreban da se zaštite svi američki saveznici od moguće pretnje sa Bliskog istoka, dok Moskva trvdi da je na meti antiraketnog sistema -- Rusija. U medjuvremenu, neki analitičari ukazuju da retorika Kremlja ima za cilj suprostavljanje onome što Moskva vidi kao širenje uticaja Zapada u bivšoj ruskoj uticajnoj sferi.
Prošle nedelje, Češka republika je najavila planove da udje u pregovore sa Sjedinjenim Državama oko predloga da se instaliraju komponente antibalističkog odbrambenog štita na njenoj teritoriji. Sjedinjene Države tvrde da štit ima za cilj zaštitu saveznika od moguće pretnje balističkim projektilima sa Bliskog istoka, posebno od Irana. Delovi tog štita bi bili stacionirani u Poljskoj i Češkoj republici kao deo šireg antibalističkog odbrambenog sistema koji Sjedinjene Države grade od 2002.godine. Ruski zvaničnci oštro su protestovali zbog planova Sjedinjenih Država, trvrdeći da je 10 sistema za presretanja projektila usmereno protiv Rusije. Moskva je izazvala i zabrinutost u zapadnoj Evropi da bi taj sistem mogao da izazove novu trku u naoružanju. Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, Mark Pekala, odbacio je tvrdnje Kremlja kao neosnovane i rekao da je odbrambeni sistem potreban da se zaštite američke saveznice od raketnih napada otpadničkih država:
”Postojećim presretačima i radarima, zaštićeni smo od iranskih napada dugometnim projektilim. Evropa nije. Smatramo da sa Evropom delimo zabrinutost da Iran predstavlja pretnju.“
Pekala kaže da su tokom protekle godine američke diplomate razgovarale sa svojim ruskim kolegama o planovima Vašingtona da postavi zaštitni antibalistički štit u Evropi i da Kremlj svestan da štit nema za cilj otkrivanje raketa koje bi eventualno došle sa ruske teritorije:
”Presretači stacionirani u Poljskoj ne mogu da presretnu ruske projektile. Ti presretači nisu dovoljno brzi niti su u pravoj poziciji da neutrališu ruski projektil. To je fizički nemoguće.“
Robert Nurik, dugogodišnji analitičar ruske politike, kaže da je Moskva veoma svesna da taj sistem ne predstavlja vojnu pretnju Rusiji:
”Ne verujem da bilo koji ozbiljan Rus misli da će planirano stacioniranje imati bilo kakav uticaj na njihovu nuklearnu silu.“
Nurik tvrdi da oštra retorika Kremlja predstavlja pandan onome što Moskva vidi kao novo nastojanje Zapada da se proširi ka ruskoj granici.
”To znači da bi, kad Sjedinjene Države dobiju zeleno svetlo istočne Evrope da postave takve vrste ograničenih postrojenja, to bio znak da će biti mnogo više toga u budućnosti što Rusi žele već sada da spreče.
Politički analitičar Januš Bugajski kaže da nije iznenadjen začudjujućim reagovanjem Moskve. Bugajski veruje da je strategija Rusije da ”izazove i iskoristi podele u Evropi, u nadi da će time sprečiti dalje širenje NATO-a i Evropske unije. “
Mada je prihvaćen od strane nekih članica NATO-a, američki plan je izložen kritici izvesnog broja evropskih zemalja koje ga smatraju faktorom destabilizacije. Neke evropske zemlje su suočene sa velikim protivljenjem javnosti. Nedavno sprovedena anketa javnog mnjenja u Nemačkoj ukazuje da se 72 posto protivi tom sistemu i da 49 posto Nemaca smatra Sjedinjene Države opasnijim od Irana. Pomoćnik američkog državnog sekretara Daniel Frid smatra da se tom javnom debatom ignoriše ”neposredna i velika ranjivost“ nezaštićene Nemačke u slučaju projektilske pretnje.
”Svestan sam tih anketa. Pitam se koliko bi se ugodno Nemačka osećala u bilaterlanim bezbednosnim odnosima sa Iranom? Ne verujem da mnogi ljudi koji to kažu zbilja to i misle.“
Američki Sekretarijat za odbranu planira da 2008. započne izgradnju raketnog odbrambenog sistema koji bi trebalo da bude operativan 2013. godine.