Linkovi

Sabine Frejzer: Rusija i Kina brinu da li će Kosovo poslužiti kao presedan


Visoki zvaničnici Evropske unije Havijer Solana i Oli Ren ukazali su danas na nužnost jedinstva EU da bi se uzdejstvovala odluka o statusu Kosova u Savetu bezbednosti UN i naglasili da će "snažan angažman sa Srbijom isto tako biti presudan element za okončanje tog procesa". Čelnici EU kažu da će Unija, u konačnom, biti odgovorna za budućnost i evropsku integraciju Kosova. Kako se sve to može odraziti na odnose EU i Srbije, imajući u vidu da su oni već opterećeni problemom saradnje Beograda sa Haškim tribunalom. Na to pitanje za naš program odgovara direkor programa za Evropu u Međunarodnoj kriznoj Grupi, Sabine Frejzer.

Sabine Frejzer: Jasno je da je za Evropljane pitanje Kosova problem u njihovom susedstvu i da žele da ga reše na miran način. EU planira da preuzme od UN najveći deo odgovorinosti u implementaciji Ahtisarijevog plana i EU će imati ključnu ulogu. Za mene lično, rešavanje pitanja Kosova je poslednje poglavlje raspada Jugoslavije i ljudi u Srbiji, ali i drugde u regionu bili su uhvaćeni u tom bolnom procesu dezinzegracije. Nadamo se da će, ako se ovo pitanje reši, ljudi moći da se okrenu budućnosti koja je i za Srbiju i ostatak bivše Jugoslavije u EU. Ako stvari budu išle u dobrom pravcu, Srbija bi brzo mogla da obnovi pregovore sa Briselom i otvori perspektivu članstva u EU.

Glas Amerike: Šta Evropa nudi Beogradu?

Sabine Frejzer: Članstvo u EU je jako važno.

Glas Amerike: Mislite da postoji mogućnost da se Srbiji ponudi određeni brzi kolosek ka EU, o kome je ovih dana govio švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt? Mislite li da bi Beograd bio konstruktivniji u slučaju takve ponude... Ili mislite li da niko u stvari od Beograda i ne očekuje da prihvati nezavisno Kosovo?

Sabine Frejzer: Mislim da je teško govoriti u brzom koloseku jer svaka država mora da dostigne određeni set standarda da bi postala članica. Nije to samo uslov EU, već nešto što bi pomoglo integraciju Srbije. Međutim, ako pogledate u susedstvo Srbije, videćete da je Hrvatska vrlo blizu tih standarda, što govori da bi Srbija mogla brzo da dostigne uslove za punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

Glas Amerike: Ako Ahtisarijev plan propadne, što se može slutiti na osnovu stavova Rusije i možda Kine, šta je plan B?

Sabine Frejzer: Rusi i Kinezi trenutno razmatraju sve detalje i još definitivno nisu prelomili da li će podržati nametnuto rešenje. Rusija i Kina brinu da li će Kosov poslužiti kao presedan za druge sporne oblasti. Mislim da je izuzetno važno je da svi znaju da Kosovo neće biti presedan i da, ako Kosovo dobije nadziranu nezavisnost - to neće značiti da su sporne oblasti u Gruziji ili Čečnija sledeće na spisku. U ovom slučaju već postoji rezolucija 1244 iz 1999. koja je na neki način već ukinula suverenitet Srbije nad Kosovom.

Glas Amerike: Dakle ako Ahtisarijev plan propadne, Zapad nema alternativan plan... Da li će se možda ostaviti mogućnost o kojom smo mogli da čitamo ovih dana - da ko bude hteo, unilateralno prizna Kosovo?

Sabine Frejzer: Postoji mogućnost da bi jedan broj zemalja mogao da unilateralno prizna nezavisno Kosovo, što je mogući plan B koji je manje koristan po stabilnosti regionu. Ovde se govori o nadrziranoj nezavisnosti, što podrazumeva mnogo veću kontrolu i mnogo bolje mehanizme zaštite manjinskih prava. U suprotnom, međunarodna zajednica neće moći da učini ništa u tom smislu i da bi to samo otežalo život manjinskim zajednicama.

Glas Amerike: Američki institut za mir upozorava na nasilje ukoliko rešavanje pitanja kosovskog statusa bude odugovlačeno. Da li verujete da je nasilje moguće i da li preti opasnost da se to nasilje prošiti u regionu.

Sabine Frejzer: Kontakt grupa je utvrdila principe – da nema podele Kosova, nema prisajedinjena Kosova Albaniji zarad stvaranja velike Albanije i širenja na oblasti poput Preševske doline. Ovi principi su veoma važni i sve dok se poštuju, šanse za talas nasilja u regionu su male. Ono što zabrinjava je da - ako bude uložen veto ili ako Savet bezbednosti ne bude mogao da donese odluku o statusu, postoji tendencija da bi određene ekstremističke snage mogle da pokušaju da, na drugačiji način rešavaju proces, što bi moglo da bude opasno i što bi moglo da destabilizuje situaciju i u drugim krajevima regiona, u Makedoniji ili u Preševskoj dolini. To bi bila velika opasnost za region.

XS
SM
MD
LG