Na marginama seminara Niksonovog centra naslovljenog ”SAD i Rusija“ bilo je reči i o pitanju koje u žižu medjunarodne pažnje ponovo gura do nedavno zaboravljeni Balkan, a koje glasi: da li rešenje statusa Kosova može da postane ozbiljniji kamen spoticanja u odnosima SAD i Rusije? Naša koleginica Maja Draker pripremila je sledeći izveštaj.
Sadašnje stanje američko-ruskih odnosa ne nagoveštava ništa nalik obnovi hladnog rata ali niko u ruskom establišmentu ne smatra da bilateralni odnosi izmedju SAD i Rusije mogu da se definišu kao osmišljeno partnerstvo. Pre bi se moglo reći da dve zemlje saradjuju isključivo u domenima gde se njihovi interesi striktno preklapaju, a takvih nema previše, zaključeno je na skupu u Niksonovom centru. Demokratija zapadnog stila, kakvu promoviše Vašington, nije prihvatljiv model za Rusiju koja insistira na takozvanoj ”suverenoj“ demokratiji lišenoj spoljnih uticaja. SAD i EU nisu Rusiji uzor, a energično promovisanje američkih interesa u post-sovjetskom prostoru -- konkretno u Ukrajini i Gruziji -- kao i najavljeno stacioniranje sistema raketne odbrane u Poljskoj i Češkoj republici postaju sve veći trn u oku Moskve, smatra predsednik Niksonovog centra, Dimitri Sajms.
Stoga relativno nevažno pitanje statusa Kosova postaje potencijalno eksplozivni problem. Činjenica da Rusija koristi kosovsku kartu je simptom, a ne uzrok problema, ukazuje Sajms napominjući da bi spor oko kosovskog rešenja mogao da dospe ulje na ono što već tinja u nestabilnim odnosima izmedju SAD i Rusije. Ako SAD ne budu oprezno prišle tom pitanju, Rusija će primer Kosova proglasiti presedanom za Abhaziju u Južnu Osetiju.
“Rusija ne može da spreči nezavisnost Kosova, a mi ne možemo da sprečimo odvajanje Abhazije i Južne Osetije od Gruzije. Mislim da je ovo prvi put u mnogo godina da je pred nama potencijlna opasnost od vojne konfrontacije.”
Rusija bi bila posebno kivna ukoliko Kosovo stekne nezavisnost bez odgovoravajuće rezolucije UN jer bi se time, kao i tokom vazdušne kampanje NATO protiv Srbije 1999, potvrdila njena irelevatnost u medjunarodnoj areni. Dimitri Sajms naglašava da je nezavisnost Kosova verovatno neminovni i logični ishod procesa koji je započet pre osam godina ali ponavlja da postoji još jedna opcija koju bi Srbija -- kako je u više navrata nezvanično nagovešteno iz Beograda -- bila voljna da prihvati u zamenu za evenutalno prihvatanje nezavisnosti, koliko god ono bilo nevoljko. Nova rezolucija Saveta bezbednosti je moguća, uz otvoreni blagoslov Rusije ili pak njenu uzdržanost od glasanja, smatra Sajms:
“Podela, ali ne u smislu malih enklava i kantona. Srbi bi zadržali male oblasti na severu Kosova u kojima su već većina i koje ne kontroliše vlada u Prištini. Srbi bi s takvim rešenjem mogli da se pomire, a i Rusija bi ga prihvatila. Na taj način Kosovo ne bi postalo presedan za Abhaziju u Južnu Osetiju jer bi status bio rešen glasanjem u UN.”
Ruski ambasador u SAD Juri Ušakov, jedna od brojnih uglednih zvanica na seminaru u Niksonovom centru, odbio je da komentariše mogući razvoj kosovskog pitanja u Savetu bezbednosti.