Linkovi

920 kilometara žice povezuje megakompjutere i robote


Bez veoma dinamičnih i moćnih video igrica život je za milione ljudi jednostavno nezamisliv. Za one koji se pitaju šta se krije iza te visoko sofisticirane tehnike – evo odgovora.

Poslednju reč tehnologije, kada je u pitanju proizvodnja čipova za najnovije video igrice poverena je jednoj od najmodernijih svetskih fabrika. Takozvani “power" ili "ćelijski" čipovi – napravljeni su od 300 mm debelih silikonskih oblandi na kojima su odštampane delikatne provodne mreže – čija se debljina meri u nanometrima. Fabrika je toliko moderna da većina zaposlenih uopšte nisu ljudi, već roboti. Fabrika se nalazi na oko sat vožnje severno od Njujorka.

Te robote, nazvane i po engleskoj skraćenici “foup” kontrolišu mega komjuteri sa procesorima od 1700 gigaherca. Sama produkcija čipova podeljena je u nekoliko faza – od štampanja silikonskih ploča, do provere fabričkih grešaka.

Pet stotina sedamdeset pet milja žice povezuje megakompjutere i robote. Iako roboti rade, a kompjuteri njima upravljaju – oko 2000 ljudi upravlja celim postupkom i omogućava da fabrika bude otvorena svih 365 dana 24 sata dnevno. Pored različitih testova i provera, ljudi su zaduženi za razvoj i unapređenje proizvoda.

Barbara Heket, šef operatera proizvodnje kaže da uživa u svom zahtevnom svakodnevnom poslu – provere čipova koja se obavlja pred monitorima čiji prikazi umnogome podsećaju na IBM-ove igrice u koje se čipovi ugrađuju.

"Videla sam mnogo napretka", kaže Barbara. "Od kada sam došla u fabriku, čipovi koje proizvodimo postajali su manji i moćniji”.

IBM-ova fabrika čipova u East Fishkillu, okružena je prirodom i farmama u okolini reke Hadson. Fabrika se nalazi u zgradi misteriozno označenoj samo brojem "323", iz koje ne dopiru nikakvi zvuci. Iako unutra mašine ne prestaju da rade.

Atmosfera nije uvek bila ovakva. Pre deceniju, IBM-ovi čipovi nisu bili na glasu i kompanija je morala da otpusti oko 15.000 radnika. Stara IMB-ova fabrika na kojoj je kasnije podignuta zgrada sa bojem 323 zatvorena je 1993.

Međutim, 2000. godine IBM je odlučio da uloži 2 i po milijarde dolara u ovu fabriku – a proizvodnja je u punom kapacitetu počela kada su Microsoft Nintendo odlučili da u svoje konzole ugrađuju IMB-ove "power" čipove. Razvoj takozvanih Dual-core tehnologija u fabriku je donio ugovore sa Sonijem i Tošibom.

Budućnost – kada je o čipovima riječ – izgleda svijetlo i još manje i moćnije...

Direktorka fabrike Elizabet Vilijamson, kaže da se progres u svijetu čipova mjeri nanometrima – unatrag. Od 250 nanometara, čipovi su došli na 65 i još se smanjujuju, kaže Vilijamsonova.

"Ćelijski" čip debeo 65 nanometara sadrži na milione tranzistora koji su prije pola vijeka bili smještani u velike, nezgrapne cijevi.

IBM zapošljava stručnajke iz svih krajeva svijeta. Od Japana, Njemačke do Singapura. U zgradi sa brojem 323, pod jednim krovom ćete naći više doktora nauka nego pod bilo kojim univerzhitetskim krovom u Americi.

Inženjer Hektor Morales je u IBM-ovu fabriku stigao iz rodnog Ekvadora. On kaže da ej presrećan što mu se pružila prilika da pravi čipove za konzole poput X-Boxa, Plajstejšna ili servera koji koriste IBM tehnologiju.

A dioničari IMB-a istovremeno zadovoljno trljaju ruku. Od prodaje čipova u 2006. kompanija je zaradila 3.7 milijardi dolara, 800 miliona više nego 2005. i milijardu i 200 miliona dolara više nego 2004.godine.

XS
SM
MD
LG