Linkovi

Senat razmatra zakonski predlog za finansiranje vojnih operacija


Rat u Iraku i dalje dominira američkom unutrašnjom politikom, od kongresnih holova da početnih etapa kampanje za predsedničke izbore 2008. Nastavljajući koracima Predstavničkog doma, i Senat je počeo da razmatra zakonski predlog za finansiranje vojnih operacija u Iraku i Avganistanu. Demokrate traže da predlog obuhvati i krajnji rok za povlačenje američkih trupa iz Iraka, slično onom koji je prošle nedelje sa malom razlikom u glasovima usvojen u Predstavničkom domu. Taj predlog sadrži odrednicu kojom se traži povratak američkih snaga iz Iraka do septembra iduće godine. O tome je govorio i kongresmen iz Merilenda i vođa demokratske većine u Predstavničkom domu, Steni Hojer.

«Niko od nas koji smo glasali za prvobitno ovlašćenje rata, nije glasao za upućivanje naših trupa u građanski rat. Niko od nas!»

Predsednik Buš međutim traži da Kongres bezuslovno usvoji vanredni budžetski predlog za Irak do 15. idućeg meseca.

«Demokrate u Predstavničkom domu, praveći politički teatar, glasale su da svojom procenom zamene procenu naših vojnih komandanata na terenu u Iraku.»

Kongresna rasprava o Iraku pokazuje da obe stranke imaju određene slabosti u pogledu rata. Demokrate su došle na vlast prošlog novembra velikim delom zahvaljujući tome što je javnost nezadovoljna ratom. Ankete i dalje pokazuju da oko 60 odsto Amerikanaca podržava određivanje krajnjeg roka za povlačenje američkih trupa iz Iraka tokom iduće godine. Ipak, kongresni lideri demokrata se opiru zahtevima liberalnih aktivista koji traže još skorije povlačenje trupa iz Iraka, kaže Tom Defrenk, šef vašingtonskog dopisništva njujorškog lista «Dejli njuz», prilikom gostovanja u Glasu Amerike.

«Čak i među onima koji misle da je rat brljotina, ima dovoljno mudrih da shvate da bi Demokrate još više zabrljale ako bi presekle finansiranje.»

Liberalni aktivisti koji se protive ratu nastavljaju da vrše pritisak na Kongres da ograniči finansiranje rata u Iraku. Oni takođe nameravaju da iduće godine zaigraju veću ulogu u bitci za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, kaže Ričard Vulf, izveštač magazina «Njuzvik» iz Bele kuće.

«Rekao bih da je jedan od problema koje imaju Demokrate to što moraju da nauče da žive sa ojačalom, glasnom i organizovanom bazom punom nove energije prvi put posle mnogo, mnogo godina i to je ono što vidimo da se ovde događa.»

Rat utiče isto tako i na politiku Republikanske partije. Bez obzira što većina Republikanaca generalno nastavlja da podržava predsednika, mnogi bi voleli da vide promenu strategije u Iraku. Džon Fortijer, politički analitičar iz Instututa «Enterprajz» u Vašingtonu, kaže da to što senator iz Arizone Džon Mekejn odlučno podržava rat u Iraku, može da mu umanji šanse da iduće godine osvoji predsedničku nominaciju Republikanske partije.

«Biti toliko čvrsto vezan za Buša je s jedne strane dobro, jer je Mekejn bliži konzervativnoj bazi. Ali je to takođe nepovoljno, jer je predsednik izgubio podršku, a on je blizak predsedniku u pogledu ratne strategije, koja nije popularna, tako da je i sam izgubio nešto od svoje popularnosti.»

Predsednik Buš je obećao da će staviti veto na svaki zakonski predlog kojim se određuje krajnji rok za povlačenje američkih trupa iz Iraka. Da bi se taj veto nadjačao, potrebna je dvotrećinska većina na glasanju u oba kongresna doma, što nije vereovatno s obzirom da Demokrate imaju sasvim malu većinu, naročito u Senatu.

XS
SM
MD
LG