Linkovi

50 godina evropske integracije – uspeh ili put ka problemima?


Danas se navršava 50 godina od kako su lideri šest evropskih zemalja u Rimu potpisali niz ugovora kako bi formirali Evropsku ekonomsku zajednicu. Bio je to kamen-temeljac za današnju Evropsku uniju od 27 članica.

Direktor poljskog kulturno-sportskog centra «Beli orao», Magda Harvi, prvobitno je došla u London da nauči jezik, ali je odlučila da ostane u britanskoj prestonici. Poljaci decenijama dolaze u Veliku Britaniju ali se broj doseljenika drastično povećao kada se Poljska 2004. pridružila Evropskoj uniji.

«Tu postoje dugoročne prednosti jer ljudi mogu da slobodno putuju i legalno se zapošljavaju bilo gde u Evropi», kaže Magda.

Sloboda putovanja i zapošljavanja je jedan od opipljivih rezultata evropske integracije. Hjugo Brejdi iz Centra za evropsku političku reformu u Londonu, ukazuje da je to suština ujedinjene Evrope:

«Čitava poenta Evropske unije je obezbedjivanje jedne otvorene, liberalne Evrope; ona je zasnovana na četiri osnovna principa, a to su slobodno kretanje robe, usluga, ljudi i novca.»

Taj protok robe, ljudi i novca se reguliše uglavnom iz Brisela, podseća Džeki Dejvis iz Centra za evropsku politiku.

«To je izuzetno dostignuće, jedinstven eksperiment, po tome što nije stvorena velika evropska «super-država», već klub država koje medjusobno saradjuju», kaže ona.

No, nije uvek bilo tako. U evropskoj prošlosti bilo je mračnih vremena: dva svetska rata u jednom veku – u kojima su živote izgubili milioni a posečena je čitava jedna generacija. Evropska integracija rodjena je iz pepela tih sukoba, sa ciljem da se oni nikada ne ponove.

«Čitava ideja je naravno započela sa svešću da, ako se spoje i prepletu evropske ekonomije, posebno industrije uglja i čelika ključne za proizvodnju oružja, a onda postepeno i druge grane privrede, rat izmedju zemalja-članica će postati nezamisliv jer bi svaka strana pretrpela prevelike gubitke» kaže Džeki Dejvis.

Zato je politička elita smislila planove o povezivanju i promeni evropske dinamike. Veliki korak napred bilo je potpisivanje Rimskog ugovora 1957. i osnivanje Evropske ekonomske zajednice, koja se potom pretvorila u Evropsku uniju.

«Pogledajte put koji smo prešli za 50 godina do danas, kada imamo najveće svetsko jedinstveno tržište od 490 miliona potrošača, jedinstvenu valutu za mnoge članice Unije, saradnju u svim oblastima od borbe protiv kriminala do zaštite životne sredine... Sada je u začetku i razvoj zajedničke spoljne i bezbednosne politike, zajedničke politike odbrane», ističe Džeki Dejvis.

Medjutim, neke sumnje i dalje postoje. Stanovnici Unije boje se da će izgubiti nacionalni identitet i ne vole što treba da slušaju birokrate iz Brisela. Mnogi nisu pozitivno raspoloženi prema ideji prijema novih članica i priliva imigranata koji bi mogao da usledi. Zagovornici integracije su medjutim odneli prevagu – što je bila dobra stvar za Rumuniju i Bugarsku, najnovije članice Unije. Rumunski ambasador u EU, Lazar Komanesku kaže da se ...

«Prijem u EU vidi kao garancija da će u Rumuniji poštovanje demokratskih vrednosti postati trajni standard».

Sa tim dolaze i nade u veći prosperitet. Medjutim, i dalje postoji skepsa u pogledu prednosti integracije i opšta saglasnost da evropski političari moraju da učine više da bi evropsku ideju «prodali» svojim narodima.

«U narednih 10, 20, 30 godina veliko pitanje za evropske političare biti kako možemo da nastavimo i motivišemo javnost da nas sledi. Kako uključiti gradjane u debatu da ne dodje do jaza izmedju njihovih očekivanja i naše realizacije».

Stoga, dok integrisana Evropa proslavlja svoj 50. rodjendan, mnogo se govori ne samo o tome gde je sve počelo već i kuda sve ide, a ta debata je daleko od završene.

XS
SM
MD
LG