Katedra slavistike na univerzitetu države Viskonsin u Medisonu nedavno je zabeležila povećano interesovanje studenata za slovenske jezike zahvaljujući kursu o vampirima u književnosti i filmu, koji je organizovao profesor srpsko-hrvatskog jezika i komparativne književnosti, Tomislav Longinović. Longinović je nedavno bio gost Glasa Amerike a u razgovoru za naš program, on kaže da su studije slavistike dožvele kulminaciju krajem 80-ih i početkom 90-ih, da bi, nasuprot očekivanjima, došlo do pada interesovanja za vreme raspada Sovjetskog saveza i ratova u Jugoslaviji.
Longinović: U poslednje dve-tri godine ponovo je došlo do interesovanja, posebno na našoj katedri Univerziteta u Viskonsinu u Medisonu, verovatno zato što smo radili puno na tome da privučemo studente nekim popularnim stvarima, kao što je moj kurs o vampirima. Posle tog kursa se deo njih, otprilike deset posto, toliko «zagreje» za istočnu Evropu uopšte i posebno Balkan da počnu da uzimaju jezike, naročito jezik koji ja predajem, a još ga zovem srpsko-hrvatski.
Glas Amerike: Za vas su vampiri - metafora nacionalizma, pogotovo na Balkanu?
Longinović: Na neki način ja sam spojio svoja književno-kulturna istraživanja sa pedagoškim radom, to sam pokušao da uradim kroz knjigu, koja još ne postoji na srpskom, zove se «Vampires like us», i posle korišćenja te knjige kao metafore za nacionalizam i to kako je naša nacija vidjena kroz kulturne prizme zapadnog sveta pokušao sam da napravim kurs koji će to da odslikava koristeći podatke iz moje primarne literature.
Glas Amerike: Kakva je iz vašeg iskustva percepcija američkih studenata i Amerikanaca uopšte o balkanskih narodima. Da li vam se čini da imaju predrasude, koliko ih razbijaju kroz same studije?
Longinović: Negativna predstavljanja našeg naroda na televiziji, filmu, u medijima, su dosta prevalentna, medjutim studeneti koji se zainteresuju za ove studije su već prevazišli tu negativnu percepciju, oni počinju time što jednostavno uče jezik, često to rade iz sentimentalnih razloga, zato što su upoznali nekog iz te oblasti ili imaju rodbinu i prijatelje koji potiču sa Balkana. Naravno, svako od njih ima male predrasude i živi pod utiskom tih stereotipnih predstava Balkana, kada putuju, upoznaju ljude, vide gostoprimstvo, skoro uvek su oduševljeni...
Glas Amerike: U toku karijere dosta ste se bavili pitanjima kulturnog identiteta i jezika naroda bivše Jugoslavije. Sve bivše republike su se trudile da definišu svoj nacionalni identitet jedne u odnosu na druge, i taj proces traje i dalje, recimo u Crnoj Gori. Kako po vašem mišljenju sada stoje balkanski narodi, da li su uspeli da pronadju svoj nacionalni identitet?
Longinović: To će biti proces koji će sigurno dugo trajati, kao što znate Balkan je područje intenzivnih kulturnih prelamanja, mesto na kome se i globalne i lokalne sile stalno sukobljavaju, tako da su mali narodi stalno pod pritiskom da redefinišu svoje identitete, naročito pod pritiskom svojih političkih elita. Mislim da, sa jedne strane formiranje novih identiteta, naročito u odnosu perspektive ulaska u EU doživljava novi momenat, a to je da se identitet više ne definiše preko krvi ili tla, kao što je bila stara nemačka romantičarska definicija nacije, nego više preko zakona, pripadanja jednom širem evropskom domu kulture, tako da je to jedna od pozitivnih strana. S druge strane, imamo dosta negativne strane, to se dešava na čitavom Balkanu kroz političke partije koje pokušavaju da iskoriste momenat patnje, bola, žrtvovanja svog naroda da bi ga instrumentalizovali u političke svrhe, to je otprilike još 20,30% kao što vidimo na političkoj sceni i parlamentu, na primer u Srbiji, vidim da se u Makedoniji desilo nešto slično, čak i u Bugarskoj je sada jedna desničarska stranka opet dobila više od 10% u parlamentu.
Glas Amerike: Kako ste, sa pozicije lingviste, gledali na raslojavanje srpskohrvatskog jezika, sada je u Crnoj Gori debata o crnogorskom jeziku...
Longinović: Sa jedne strane imamo lingvističko pitanje, sa druge strane političku stvarnost i ja koliko god mogu pokušavam da držim te dve realnosti razdvojeno ali je to nemoguće zato što je na neki način sve dotaknuto politikom, hteli mi to ili ne. Što se lingvističkog momenta tiče, očigledno su u pitanju vrlo srodni jezici koji imaju vrlo malo medjusobne razlike i očito medjusobno vrlo razumljivi, što se elita tiče one uvek mogu da izmisle i naprave razlike i potenciraju ih da bi se uklopile u agende svojih političkih vodja. Problem se naravno postavlja nama koji nismo direktno uvučeni u politiku kako da sad predajemo te jezike jer ako ih i dalje usitnjavamo očito da ćemo imati sve manje studenata, jer ne mogu da zamislim da će neko sad otvoriti katedru za učenje crnogorskog jezika i književnosti.
Glas Amerike: Vi ste se takodje bavili mitom o Kosovu. Znamo da je danas srpska emotivna i istorijska veza sa Kosovom veoma snažna i meša se sa političkom pragmatičnošću. Kako gledate na trenutne tokove kada je reč o Kosovu i srpskom identitetu i Kosovu?
Longinović: Najprostije rečeno, iako je to užasno komplikovano pitanje i teško ga je razlučiti u kratkom periodu, možemo da ga posmatramo sa stanovišta mitološke stvarnosti, ako je možemo tako nazvati, mada je očito da srpski narod dosta živi u tim nekim mitološkim jednačinama, a sa druge strane imamo «real politik» momenat, tako da mislim da što se tiče kosovskog mita kao jednog od osnovnih sastojaka srpskog nacionalnog identiteta, mislim da on nije dominantan u Srbiji trenutno, iako je očito da je samo Kosovo sa svojim kulturnim spomenicima i baštinom vezanom za pravoslavlje na neki način i dalje centar srpstva. S druge strane politička i demografska realnost je to da na Kosovu živi više od 90% kosovskih Albanaca tako da trenutno mislim da je na neki način neko srednje rešenje verovatno najprihvatljivije za Kosovo. Ne znam šta će političke vodje uspeti da urade jer očito ne odlučuju samo oni koji su u celoj priči osnovni a to su s jedne strane srpska država a s druge predstavnici kosovskih Albanaca, nego naravno i pitanje velikih sila i načina na koji one strateški vide čitav Balkan.
Glas Amerike: Jugoslovenstvo je bilo veoma izraženo u Srbiji, mnogima je teško palo odvajanje bivših republika, sada odvajanje Crne Gore, pitanje Kosova... da li je na pomolu jedan čisto srpski identitet i kako vidite da će on izgledati?
Longinović: Teško je govoriti o čisto srpskom identitetu u državi u kojoj ima oko 65% Srba pošto ima puno nacionalnih manjina. Mislim da Srbija mora da bazira svoj budući nacionalni identitet na konceptu pravne države, statusu gradjanina koji nije prvenstveno definisan kroz svoj nacionalni i etnički identitet nego više kroz svoj gradjanski idneittet, svi gradjani Srbije bi trebalo da budu Srbi što je teška ideja koju treba sada politički regulisati.