Članovi Srpskog kokusa u američkom Kongresu Melisa Bin i Den Burton, uputili su pismo predsedniku Bušu, u kojem traže da se suprotstavi nametnutom rešenju za Kosovo i izražavaju nezadovoljstvo zbog strukture Ahtisarijevog plana i toka pregovora. Kolega Branko Mikašinović je povodom toga razgovarao sa direktorom Centra za međunarodnu bezbednost i odbrambenu politku u Korporaciji “Rand” i bivšim specijalnim izaslanikom za Balkan, Džemsom Dobinsom.
Dobins: Pismo kopredsedavajućih Srpskog kokusa u američkom Kongresu Melise Bin i Dena Bartona verovatno neće imati veći uticaj, a možda neće ni stići do predsednika, ali će ga razmotriti njegovo osoblje. Ipak, pritisci iz Kongresa imaju određen uticaj u našem političkom sistemu. Međutim, Albanski kokus je veći od srpskog u Kongresu i, uopšte uzevši, Kongres ima više sluha za albansku nego za srpsku stranu u vezi sa tim. Imate veoma uticajne članove Kongresa kao što je senator Dzordž Vojnović, koji podržava Srbiju, posebno sadašnju demokratsku vlast. Sve u svemu, mišljenja u Kongresu za ili protiv nekog pitanja se na kraju obično potiru, mada verujem da će Kongres nastaviti da favorizuje nezavisnost Kosova.
Glas Amerike: Rusija je u međuvremenu zatražila nastavak pregovora o statusu Kosava, pa je otišla i korak dalje zahtevajući zamenu izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija?
Dobins: To znači da Rusija stvara prepreke i nastoji da odloži donošenje odluke o konačnom statusu Kosova, jer Moskva shvata da bi sa njene tačke gledišta, odluka bila negativna. Međunarodna zajednica bi bila spremna da nastavi pregovore ako bi Beogad de facto pregovarao, što on suštinski nije spreman, pa dalji pregovori ne bi bili svrsishodni. Mislim da na zahtev da se pregovori produže neći biti pozitivnog reagovanja ni generalnog sekretara Ujedinjenih nacija ni Saveta bezbednosti, ukoliko ne dođe do nekih promena u stavu Srbije.
Glas Amerike: Bivši američki ambasador u Ujedinjenim nacijama, Ričard Holbruk, kaže da će budući odnosi Rusije i Zapada zavisiti od rešenja kosovskog pitanja. Šta mislite o tome?
Dobins: Mislim da je to preuveličavanje i da budući odnosi Zapada i Rusije zavise od mnogo stvari, a daleko važnije pitanje trenutno je stav Moskve prema Iranu.
Glas Amerike: Kakav scenario vidite ukoliko Srbija i Rusija odbace Ahtisarijev plan?
Dobins: Ne znači mnogo ako ga Srbija odbaci, jer nije članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ako Rusija odbaci taj plan i bude spremna da stavi veto na novu rezoluciju, verovatno da o tome ne bi ni došlo do glasanja u Savetu bezbednosti, tako da Rusija ne bi morala da stavi veto. Nova rezolucija bi mogla da bude minimalistička i prihvatljiva i njome bi se jednostavno okončalo prisustvo UNMIK-a, a status Kosova bi odlučili NATO, Evropska unija i Sjedinjene Drčave, koje bi onda verovanto priznale nezavisnost Kosovo, posle prethodnog razmatranja svih drugih alternativa.
Glas Amerike: Ako se ne postigne sporazum Beograda i Prištine, da li bi međunarodna zajednica nametnula rešenje?
Dobins: To je ustvari ono što Ahtisarijev predlog i predstavlja, odnosno da se rezolucijom u Savetu bezbednosti donese odluka, koja bi predstavljala nametnuto rešenje. Mi smo već jednom nametnuli rešenje, pošto je rezolucija 12-44 bila nametnuta tadašnjoj Jugoslaviji kao rezultat akcije NATO-a. Nametnuto rešenje traje već sedam godina, a još jednom rezolucijom Saveta bezbednosti bi se nametnulo konačno rešenje.