Senatski odbor za pravosudje je, sledeći primer odgovarajućeg odbora u Predstavničkom domu, odobrio izdavanje obavezujućih poziva na kongresni pretres, kako bi se saradnici Bele kuće primorali da javno i pod zakletvom svedoče o spornom otpuštanju grupe federalnih tužilaca.
Senatski odbor za pravosudje, predvodjen Demokratama, odlučio je da odobri upućivanje obavezujućih poziva na pretres savetniku predsednika Buša, Karlu Rovu, bivšoj pravnoj savetnici Harijet Majers i dvojici zamenika zvaničnika administracije, kako bi ih primorali na javno svedočenje pod zakletvom o otpuštanju osmoro tužilaca. Kao i Odbor za pravosudje Predstavničko doma, senatski odbor nije neposredno izdao obavezujuće pozive, ostavljajući mogućnost da se postigne sporazum sa Belom kućom kako bi se izbegla konfrontacija Kongresa i administracije oko ustavnih ovlašćenja. Medjutim, nema nagoveštaja da je Bela kuća spremna na kompromis, a predsednik Buš je izjavio da će njegovi saradnici biti na raspolaganju samo za privatne intervjue sa odredjenim brojem zakonodavaca, i da svoje iskaze neće davati pod zakletvom.
Predsedavajući odbora za pravosudje, Patrik Lejhi, odbacio je predsednikovu ponudu, uprkos molbi republikanskog člana odobra, senatora Arlena Spektra iz Pensilvanije, da pokuša da pronadje kompromis sa Belom kućom pre izdavanja poziva na pretres.
Senatorka Dajen Fajnstin, Demokrata iz Kalifornije, tvrdi da Bela kuća ne može da diktira Kongresu način rada.
“Naše dve grane vlasti, izvršna i zakonodavna, su jednake. Ako ne koristimo ovlašćenja koja su nam na raspolaganju da bismo došli do važnih činjenica, ne zaslužujemo da budemo na ovom položaju. Ne verujem da možemo da dobijemo te činjenice u zatvorenoj sobi, u nezvaničnom razgovoru, samo intervjuišući odredjeni broj svedoka.”
Medjutim, senator Džon Kajl, Republikanac iz Arizone, smatra da je Kongres taj koji se upliće u poslove Bele kuće.
“Tu je u pitanju ravnopravni ogranak vlade, a mi se mešamo u razgovore i poslove najviših savetnika šefa tog ogranka vlasti.”
Kajl je, kao i ranije predsednik Buš, izrazio protivljenje ideji da se zvaničnici Bele kuće primoraju da javno svedoče. On je rekao da bi takav potez mogao da ima negativne efekte u budućnosti, kada predsednici budu tražili iskren savet svojih saradnika, koji bi tada mogli da strepe da će biti primorani da javno svedoče o svojim privatnim razgovorima. Kritičari iz redova Demokratske partije kažu da je otpuštanje tužilaca bilo politički motivisano, i pozivaju sekretara za pravosudje Alberta Gonzalesa da podnese ostavku.