Pre četiri godine Sjedinjene Države i njihovi koalicioni partneri započeli su invaziju na Irak – lako savladavši režim Sadama Huseina. Medjutim, brzu pobedu uskoro je prekrila senka pobunjeničkih i terorističkih napada usmerenih ne samo protiv koalicionia trupa već i civilne populacije. Irak je danas razdiran sektaškim nasiljem, a administracija predsednika Buša odlučila je da poveća broj borbenih trupa u zemlji što je kontroverzni potez koji je podelio Amerikance.
Invazija je bila brza, gubici relativno mali, a režim Sadama Huseina bio je lako poražen. U maju 2003. predsednik Buš pročitao je ovu deklaraciju na platformi nosača aviona Abraham Linkoln.
«Glavne borbene operacije u Iraku su završene. U borbi za Irak, Sjedinjene Države i njihovi saveznici su pobedili».
Medjutim, napadi sunitskih pobunjenika i terorista Al Kaide počeli su da se pojačavaju. Američke i koalicione trupe nisu bile jedina meta. Irački civili, posebno većinski šiiti počeli su da trpe napade. Nasilje je, kako je izgledalo, zateklo Sjedinjene Države nepripremljenim. Majkl O Henlon sa Brukings instituta.
«Zaista nije bilo plana za to šta raditi sa našim snagama posle Sadamovog pada. Postojala je konfuzija u politici, koja je loše vodjena. To je dovelo do osećanje haosa i a slika o nama kao oslobodiocima brzo se raspršila, kaže O Henlon.
Uprkos slobodnim izborima, usvajanju ustava i izboru vlade, napadači su uspeli da izazovu nestabilnost i podstaknu sektaško nasilje. U februaru 2006., bombaški napad na šiitsku Zlatnu džamiju u Samari prerastao je u nešto što je postalo multi-frakcijski gradjanski rat. Američki sekretar za odbranu Robert Gejts nedavno je opisao tu situaciju ovako.
«Suočavamo se sa četiri različita rata – sukobom medju šiitima, uglavnom na jugu, sunitsko-šiitskim konfliktom, uglavnom u Bagdadu i okolini, zatim nasiljem pobunjenih pristalica Baas partije i, najzad, pripadnika al-Kaide».
U januaru, predsednik Buš saopštio je odluku o razmeštanju više od 20 hiljada dodatnih trupa za pomoć iračkim bezbednosnim snagama da zaustave nasilje u iračkom glavnom gradu i razoružaju milicije.
Medjutim, bombaški i drugi napadi se nastavljaju, i neki su zabrinuti da je odluka o povećanju broja američkih vojnika pomalo prekasna. Majkl O'Henlon sa Brukings instituta kaže.
«Četiri godine u tom ratu i jedna godina u gradjanskom ratu. Mislim da je veoma teško biti realni optimista. Sklon sam mišljenju da je u redu da se to proba za nekoliko meseci, zato što odražava logiku onoga u šta verujemo, ali ono što očekujemo možda neće funkcionisati. Umesto toga, pravilna strategija je da se to radi privremeno, a da se istovremeno pripremi alternativni plan.»
Prema nekim izveštajima, život se vraća u normalu u delovima Bagdada posle početnog povećanja američkih i iračkih bezbednosnih trupa. Ali, sa više od 3100 američkih vojnika ubijenih u Iraku do sada, ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da većina Amerikanaca veruje da je rat bio greška i traži da se američke snage vrate kući u narednih 12 meseci. Opozicione demokrate koje kontrolišu Kongres trude se da pronadju načine da prisile predsednika Buša da počne povlačenje – potez kojem se predsednik Buš opire – upozoravajući da bi to moglo da vodi u katastrofu.
Protesti širom SAD
Američki anti-ratni aktivisti organizovali su proteste širom zemlje obeležavajući četvorogodišnjicu početka rata u Iraku.
Na protestnom skupu u San Francisku, demonstranti su ležali na pločnicima premazani lažnom krvlju, pretvarajući se da su mrtvi, čime su simbolično podsetili na više od 3,200 američkih žrtava u iračkom ratu.
Najmanje 57 demonstranata je uhapšeno. U Njujorku, policija je uhapsila više od 40 učesnika anti-ratnog protesta ispred njujorške berze.
Predsednik Buš je juče izjavio da je rat u Iraku težak, ali da SAD mogu da odnesu pobedu, i apelovao na Kongres da što pre odobri sredstva za urgentne potrebe operacija u Iraku i Avganistanu.
Šta kažu Iračani?
Dok Irak obeležava četvrtu godišnjicu američko-koalicione invazije, mnogi ljudi izražavaju nervozu i strah u pogledu budućnosti svoje zemlje. Novinarka GA Margaret Bešir razgovarala je sa Iračanima u kurdskom gradu Irbilu na severu zemlje, u koji su mnogi pobegli od nasilja u Bagdadu.
26-ogodišnji berberin, koga ćemo zvati Džordž, hrišćanin je iz Mosula. On i ostali sa kojima smo razgovarali, molili su da koriste pseudonim zbog straha za ličnu bezbednost i bezbednost porodica.
»Džordž» kaže da mu je pre tri nedelje otac kidnapovan. Njegova porodica je uzajmila 40 hiljada dolara od rodjaka i prijatelja kako bi platila otkup i otac je posle nekoliko dana oslobođen – nepovređen. Njegova cela porodica je napustila Mosul. Nažalost, «Džordžova» priča nije usamljena. Kidnapovanje je postalo glavna kriminalna industrija u Iraku od početka američko-koalicione invazije u martu 2003, kada su mnogi optimistički verovali da će se situacija u zemlji poboljšati. Ratom iscrpljeni Iračani kažu da nisu mogli da zamisle da bi njihov život mogao da bude gori nego pod ugnjetačkim režimom Sadama Huseina, uz godine ratova sa Iranom i zatim pod sankcijama Ujedinjenih Nacija. Medjutim, svakodnevno kidnapovanje, terorističko i sektaško nasilje, odneli su u smrt desetine hiljada Iračana i zamenili stari užas novim. Istraživanje lista «USA Today» i televizijskih mreža ABC i BBC, pokazuje da 60 odsto Iračana sada smatra život gorim, a svega 33 odsto očekuje da će se situacija narednih godina poboljšati.
Hatab, 26-godišnji sunit, učitelj iz Bagdada, kaže da se situacija menja od loše ka goroj. On takodje svakodnevno oseća strah od sektaškog nasilja i kidnapovanja. Otac mu je ubijen, a Hatab je 2005. bio otet i držan u zatočeništvu dva meseca. Pošto je njegova porodica platila otkup, on je pobegao u susednu Siriju i zatim Jordan. Vratio se u Irak pre tri meseca i smestio u irački Kurdistan, gde nije bilo bombaških napada više od godinu i po dana.
Hatab se pita «kako će vladini zvaničnici da štite narod, ako pored stotinu telohranitelja ne mogu da zaštite u Bagdadu ni sebe».
Neki ljudi, kao Abu Karim, Kurd koji je najveći deo života proveo u Bagdadu, a preselio se u Irbil pre dve godine, nadaju se da će nedavno povećanje broja američkih vojnika u Bagdadu i nemirnoj pokrajini Anbar na zapadu zemlje, pomoći da se bezbednosna situacija stavi pod kontrolu. U januaru 2005, milioni Iračana su odbili terorističke pretnje i glasali na opštim izborima. Mnogi su razočarani vladom koju su izabrali.
«Džordž», mladi berberin iz Mosula, kaže da sadašnja vlada predstavlja samo šiite i dodaje da je Iraku potrebna nova vlada koja će predstavljati sve Iračane. Ujedinjene nacije procenjuju da je od početka invazije raseljeno oko dva miliona Iračana. Mnogi su otišli u Siriju i Jordan i mnogi od njih su iračka intelektualna i profesionalna elita. Problem je i spora rekonstrukcija zemlje, paralizovane nedostatkom bezbednosti, koji izaziva nestašice struje, vode, goriva i osnovnih usluga. Medjutim, uprkos teškim uslovima i opasnosti, mnogi Iračani kažu da ne žele da napuste svoju zemlju i ističu da ne žele da bude rasparčana na šiitski, sunitski i kurdski region.
Barzani protiv povlačenja Amerikanaca
Lider iračkih Kurda, Masud Barzani, ocijenio je da bi povlačenje američkih trupa iz Iraka u ovom trenutku samo pogoršalo situaciju u zemlji.
On je na konferenciji za novinare u Jordanu rekao da podržava povlačenje američkih vojnika, ali samo kada iračke snage bezbjednosti budu u stanju da situaciju u zemlji drže pod kontrolom.
Rekao je i da je trenutna situacija u Iraku tragična, ali da će biti još gora ako se američke snage odmah povuku.
Barzani je juče razgovarao sa jordanskim kraljem Abdulahom, koji mu je obećao da će nastaviti da radi na pomirenju rivalskih etničkih zajednica u Iraku.