Neki roditelji u Americi pokušavaju da poboljšaju uspeh svoje dece u školi uz pomoć muzike. Istraživanja pokazuju da izlaganje beba muzici može pozitivno da utiče na njihov uspeh u školi i kritičko razmišljanje, kasnije u životu.
Naučnici na Univerzitetu Kalifornije izneli su još 1993. ideju da bi muzika mogla da pomogne u razvoju mozga. Novinar Glasa Amerike Stiv Mort posetio je nedavno jedan univerzitet na Floridi gde istražiači nastoje da provere tu teoriju u praksi.
Studenti se okupljaju u učionici Univerziteta Centralne Floride. Ali, ovog puta to nisu redovni studenti već deca ispod dve godine starosti. Profesorka Meri Palmer izlaže ovu decu muzici u uverenju da će to doprineti razvoju njihovog mozga.
«Kada se deca upoznaju sa muzikom, to razvija njihov mozak, odnosno uspostavlja veze u mozgu koje se inače možda ne bi razvile. Time se povećava i opšta sposobnost mozga za učenje kasnije u životu.»
Meri Palmer veruje da će deca koja se veoma rano upoznaju sa muzikom imati bolji uspeh kasnije. Ta teorija nazvana je «Mocartov efekat», a prvi su je izneli naučnici na Univerzitetu Kalifornije tvrdeći da deca koja su u ranom uzrastu izložena muzici imaju bolje rezultate na standardizovanim školskim testovima. Istraživanja koja su obavljena 1999. godine na Univerzitetu Kalifornije pokazala su da su mališani koji su pohadjali časove klavira imali 30 odsto bolje rezultate na testovima iz matematike. Karl Rendek je muzičar u filharmoniji u Orlandu, na Floridi.
«Matematika mi je bila veoma laka. Bez obzira da li se radilo o algebri ili aritmetici sve sam lako savladavao. To je važilo i za druge predmete. Bio sam dobar djak, sve je bilo lako i mislim da je to zahvaljujući muzici.»
Naučnici su počeli da ispituju vezu izmedju medicinskih i obrazovnih efekata muzike još 1940-ih godina prošlog veka. Državni univerzitet Mičigena prvi je na svetu uveo specijalizaciju u muzičkoj terapiji. Medjutim, skeptici tvrde da se efekti takozvanog «Mocartovog efekta» prenaglašavaju i da ta teorija ima malo osnova u neurologiji. U nedavno objavljenoj knjizi «Mit o prve tri godine» čak se kritikuju i mediji zbog preuveličavanja značaj ove teorije. Profesorka Palmer je svesna tih kritika, ali kaže da su naučne osnove teorije čvrste.
«Ljudi sve više shvataju veliku važnost tih ne samo ranih godina već i ranih dana u ljudskom životu. Ima manje skeptika kada se radi o važnosti stimulacije za mozak beba. Nedavno su obavljene nove studije o uticaju muzike na sposobnost učenja i uopšte na uspeh u školi i kasnije u životu.»
Profesorka Palmer koristi muziku iz svih krajeva sveta, uključujući i Afriku i Latinsku Ameriku.
Za Dženifer Kastiljo i njenog muža Luisa, poreklom iz Meksika, to je bio podsticaj da upišu njihovu ćerku u ovaj razred.
«U Meksiku, kao i u drugim delovima Latinske Amerike, muzika je deo svakodnevnog života. Od malih nogu muzika je prisutna svugde Sve se vezuje za muziku – kada ste srećni i zadovoljni, ali i kada ste tužni. Dakle, ako ste odrasli u Meksiku, odrasli ste uz muziku - odatle potiče naša zainteresovanost.»
Eksperti koji su organizovali ovaj razred kažu da slušanje muzike samo po sebi neće poboljšati uspeh dece u školi, već da je potrebno i njihovo aktivno angažovanje. Za roditelje, proteći će bar još nekoliko godina pre nego što budu saznali da li je upisivanje njihove dece u ovaj razred donelo rezultate.