Linkovi

U Gračanici održan parastos povodom godišnjice nasilja


Danas se navršavaju tri godine od izbijanja najvećeg antisrpskog nasilja na Kosovu, u kojem je za dva dana živote izgubilo osam Srba i 11 Albanaca, uništeno i spaljeno 35 pravoslavnih crkava i manastira srednjovekovne kulture, a nekoliko hiljada Srba napustilo svoje domove. Vladika Raško-prizrenski Artemije rekao je danas služeći parastos u Manastiru Gračanica povodom treće godišnjice martovskog nasilja da Srbi imaju samo jedno opredeljenje da nikada ne prihvate i ne pristanu na odvajanje Kosova od Srbije.

"Danas kada svetski moćnici kroje sudbinu Kosova imamo samo jedno opredeljenje a to je da nikada nećemo prihvatiti i pristati na odvajane od Srbije, ma šta oni odlučili i uradili", rekao je vladika Artemije.

Episkop Raško-prizrenski je istako da nasilje u pokrajini nije prestalo ni nakon 17. marta već da se ono stalno ponavlja jer nije bilo dana da se na Kosovu nije desio napad, ubijanje ili skrnavljenje crkava i manastira. Parastosu je prisustvovalo nekoliko stotina Srba, ali sem načelinka Kosovskog okruga Srđana Vasića nije bilo drugih predstavnika vlasti iz Begoradu niti međunarodne misije i kosovskih institucija.

Dvodnevni neredi na Kosovu izbili su nakon što je UNMIK policija pronašla tela trojice dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova. Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se raširile u druge delove Kosova.U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi a više od 900 osoba je povredjeno, medju kojima su bili i pripadnici medjunarodne i kosovske policije.U neredima je uništeno ili oštećeno 35 pravoslavnih crkava i manastira srednjovekovne kulture, oko 800 kuća a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.

Zbog napada na srpske enklave na Kosovu u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do hrama Svetog Save, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.

Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije medjunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju. Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano". Stigao je potom i generalni sekretar NATO Jap de hop Šhefer. Sto američkih vojnika tadasnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo. Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za spoljne poslove Kris Paten. Funkcioneri EU su tom prilikom izjavili da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" u toj sredini i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno.

"Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava", rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju.

EU je 29. marta 2004, zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti, imenovala Fernanda Djentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo.Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima. U maju 2004. godine tadašnji šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata.

U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovali u antisrpskom nasilju.Medjunarodni tužilac podigao je 29. septembra 2004. prvu optužnicu povodom martovskih dogadjaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua.Okružni sud u Gnjilanu je u maju 2005. osudio šestoricu Albanaca iz tog grada na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora. Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je od zadobijenih povreda preminula, tokom martovskih nemira 2004. godine. Predstavnici UNMIK-ove kancelarije za povratak saopštili su u junu 2005. da se od oko 4.100 osoba raseljenih nakon martovskog nasilja na Kosovu i Metohiji 2004, svojim napuštenim kućama još nije vratilo oko 1.500 izbeglih. Početkom marta ove godine Stejt department je objavio izveštaj o poštovanju ljudskih prava u svetu, u kome se, se pored ostalog, navodi da je na Kosovu obnovljeno 97 odsto kuća oštećenih i uništenih u martovskom nasilju 2004. godine.

XS
SM
MD
LG