Linkovi

Danas više imigranata dolazi u SAD nego ikada ranije


Da bi novi useljenici na pravi način iskoristili ekonomske i kulturne mogućnostima u Sjedinjenim Državama, nephodno je da naupče da govore i pišu na engleskom jeziku. Stoga i broj onih koji žele da nauče jezik, prevazilazi broj mesta koja nude predavači.

Već uveliko traje peti sat intenzivnog učenja engleskog u okviru jezičkog programa Riversajd na Menhenu , ali Ukrajinka Nina i njene kolege iz Haitija, Kine, Meksika, Brazila i Uzbekistana i dalje su fokusirani na pradavanja. Nina živi u Sjedinjenim Državama već četiri godine. Kaže da joj ovi časovi pomažu i jačaju nadu da će jednog dana savladati engleski jezik.

«Napredovala sam. Srećna sam. Studiraću na koledžu i naći ću dobar posao».

Svakako, sposobnost da govorite i pišete engleski je ključna da bi se u Americi osećali kao kod kuće, kaže Filis Berman koji je osnovao Riversajd jezički program pre skoro tri decenije.

«Znanje engleskog je suštinski važno. Ukoliko ne nauče engleski, neće moći žive u istom svetu kao njihova deca i neće moći da se pronađu među zaposlenim, ozbiljnim ljudima. Oni vide i mi vidimo - da je to ključno za život koji imigranti žele da imaju».

Upravo zato su stručnjaci za imigraciju zabrinuti zbog ozbiljnog nedostatka časova engleskog jezika širom Sjedinjenih Država, iako u ovom trenutku rastu i broj imigranata i američka ekonomija. Sudeći prema podacima Centra za urbanu budućnost, neprofitne organizacije koja se bavi pitanjima radne snage i ekonomije u državi Njujork, samo je 5 odsto imigranata sa ograničenim znanjem engleskog jezika upisalo kurseve u nameri da znanje poboljša. A širom zemlje, desetine hiljada imigranata je na listama za čekanje da bi pohađali časove engleskog. Stručnjaci navode da je jedan od razloga za višak interesovanja i to što je, uopšte uzevši, vlada manje novca daje za zdravstveno osiguranje i obuku za posao imigranata.

Tara Kolton, istraživač u Centru za urbanu budućnost kaže da smanjenje broja časova engleskog za imigrante ne šteti samo doseljenicima, već i američkoj ekonomiji.

«Mi to vidimo kao investiranje u radnika, koji onda može da napreduje u karijeri. Ekonimija se i u gradovima ili ruralnim područjima menja dramatično. Kompjuterizacija mnogih stvari učinila je to da radnici mogu da rade samo ako mogu da koriste računar, ukoliko mogu da pročitaju i razumeju neophodna pravila, ukoliko mogu da komuniciraju sa svojim poslodavcima i eventualno postanu menadžeri. U današnjoj globalnoj ekonomiji, čak i najmanji biznisi moraju da sarađuju sa drugim kompanijama i zato je teško napredovati na poslu bez poznavanja engleskog jezika».

U prošlosti, časove engleskog držali su volonteri ili oni koji govore jezik imigranata, bez značajnije nastavničke obuke. Medjutim, poslednjih godina nastava je dobila i tehnološku komponentu, pa je poskupela. Cenu učenja engleskog jezika na privatnim institutima je van ekonomskih mogućnosti mnogih imigranata. Međutim, postoje i drugi – povoljni trendovi. Neki poslodavci stupaju u partnerstvo sa vladinim agencijama i zajednicama, druge kompanije plaćaju zaposlenima regularne plate za vreme provedeno na časovima engleskog, ukoliko vlada obezbeđuje instruktore i udžbenike.

Američki senator Lamar Aleksander iz Tenesija predložio je zakon koji predviđa da se legalnim imigrantima da vaučer u vrednosti od pet stotina dolara za časove engleskog, kao i da im se omogući da brže stignu do državljanstva ako nauče tečno da govore svoj usvojeni jezik.

XS
SM
MD
LG